Kristina Babić – ,,Strah je najveće čovekovo poniženje’’

Autor: Milan Ceković

Kristina Babić (23) je studentkinja, majstor karatea, kik-bokserka, fotomodel, planinarka, maserka-terapeut, trener, ali, pre svega, mislilac, motivator, podstrekač dobra i neko ko je dragocen primer permanentnog ličnog razvoja.

Bila je prvakinja Srbije u kik-boksu, trećeplasirana na Svetskom prvenstvu u karateu, u svojoj riznici ima više desetina medalja, a danas sa puno strasti prenosi svoje znanje na druge i pomaže drugima da se osećaju bolje. Njena svestranost i pažljivo brušena duhovna vertikala utiče na to da neka svoja dostignuća ne želi da ističe, ali ostaje činjenica da je njena reprezentativna pojavnost osvedočena izborom za zaštitno lice dnevnog časopisa ,,Alo’’, a 2019. godine izabrana je za Miss Adriatic Europe, odnosno najlepšu devojku mediteranskog područja.

Za Mom Secret, Kristina, govori o svom sistemu vrednosti, izazovima, malim organizacionim tajnama i životnoj filozofiji koja se nalazi u osnovi njenih dostignuća.

Šta je to što je presudno uticalo na Vašu ljubav prema borilačkim sportovima?

Uvreženo je mišljenje da su osobe koje se bave borilačkim sportovima i u ostalim segmentima života – borci. Borilačke veštine utiču na razvoj discipline, samopouzdanja, istrajnosti, kao i brzini razvoja reakcije i snage. Razvijaju i borbenost koja se ne odnosi samo na samoodbranu u slučaju vlastite ugroženosti, veći na druge načine kojim se možemo izboriti za prava koja nam pripadaju. Dostizanje svesti o svom telu kroz korake koji pomeraju postojeće granice, osim samopoštovanja, omogućava da se realno sagleda vlastita pozicija, s jedne, i izrazi poštovanje prema protivniku s druge strane – ,,May the force be with you’’.

Foto: Zoran Lončarević

Šta smatrate svojim najvećim dostignućem?

Smatram da je dostignuće imati hrabrost ne svideti se svakom i slediti svoj sistem vrednosti. Izazvati sebe ka pronalasku ličnog životnog poziva i ostati dovoljno dosledan, istrajan i posvećen na putu istog. Probuditi borca u sebi na tatamiju, ringu, modnoj pisti, pa i životu. Suočiti se sa predrasudama i ostaviti autentičan trag neutabanih i neukalupljenih puteva.

Vaš razvoj i dostignuća ukazuju da je proces samodiscipline važan, na koji način postižete neophodnu samodisciplinu?

Sa svima u miru živim, jedino se sa sobom borim. Želim da verujem da je upravo balans ključ svakog uspeha. Trudim se da ga pronađem u svemu što radim, jer postizanjem stanja ravnoteže podjednako posvećujem pažnju svim aspektima svog života, što umnogome doprinosi razvoju samodiscipline koja je izuzetno značajna. Naravno, moram da spomenem i to da je moja majka ključna osoba u kreiranju podržavajućeg okruženja za mene i motivaciono je uticala na mene u važnim i osetljivim periodima mog odrastanja.

Da li postoji neko zlatno pravilo u Vašem ličnom organizovanju kako biste dostigli pomenuti balans?

Najpre, uvek polazim od sebe, svog mentalnog zdravlja, koje svakodnevno održavam kroz fizičko vežbanje, kao i dobro isprogramiranim dnevnim unosom makro i mikro nutrijenata, što mi omogućava da proizvedem pokretačku energiju i utrošim je na posao kojim se bavim velikom strašću. Takođe, veoma je bitna i snaga duha, koju ispunjavam boravkom u prirodi i umetnosti fotografije, kako bih svaki trenutak sačuvala od zaborava prizmom svog objektiva. Dobra knjiga je takođe nešto u čemu rado nalazim slobodno vreme da uživam i spoznajem nova znanja. Na kraju, jednako bitno i ne manje važno, jeste rad na samom razvoju emocionalne inteligancije kroz porodični, socijalni i emotivni život.

Podelite sa čitaocima Mom Secret magazina jednu stvar koju primećujete kod sebe, a želeli biste da je promenite?

Volela bih da naučim umetnosti malih koraka. Načinilila bih sebe pažljivijom i snalažljivom, kako bih se u raznolikosti svakodnevnog života zadržala na otkrićima i iskustvima koja me okružujuju. Naučila bih da razlikujem primarno od sekundarnog, tako da mogu videti vrhove i prostranstva, i čak ponekad naći vremena da uživam u umetnosti. Volele bih da sam ranije došla do spoznaje da su pobede i porazi, usponi i padovi, samo prirodni i sastavni deo života zahvaljujući kojima rastemo i sazrevamo. Znam da se neki problemi rešavaju tako što se nekada ništa ne preduzme, zato bih se naučila strpljenju i spasila sebe od straha da ću nešto propustiti u životu.

Foto: Aleksandar Živaljević

Koje su vaše ključne vrednosti u životu?

Život u miru i veri, kao vrhovnoj slobodi. Sloboda kao takva, zapravo, u užem smislu polazi od nas samih, u toj težnji da sačuvamo sebe od svojih mržnji, pakosti, zabluda i ljubomore, a za uzvrat dobijamo duševnu hranu, odnosno duševni mir. Iako je vera stvar ličnog izbora, kada istinski dođemo do spoznaje da život ne čine samo materijalne stvari i da svaki smisao vodi ka vrhovnoj ljubavi, bezuslovno čineći dobro, a bez nade u nagradu zauzvrat. Tada možemo reći da smo zaista ispunili svrhu postojanja na ovoj planeti.

Po Vašem mišljenju koji su ključni problemi savremenog doba i savremenog čoveka?

Na prvom mestu bih izdvojila hipokineziju, najznačajniju globalnu bolest društva koja dovodi u pitanje psiho-fizičko zdravlje celokupne populacije odnosno sve izraženiji nedostatak kretanja i fizičke akivnosti, sedentaran način života, koji vremenom dovodi do gajoaznosti, aksioznosti i do motoričke nepismenosti savremenog čoveka. Takođe, ogroman problem za pojedinca je rastuća urbanizacija koja se manifestuje neizbežnim svakodnevnim stresom kao i hronično loše navike nastale putem virtuelnih i drugih životnih trendova. I na kraju bih izdvojila strah, kao najveće čovekovo poniženje. Strah nad sudbinom, sutrašnjim danom, vladajućim zakonom, moćnijim čovekom, kao i strah između onoga šta bi čovek želeo, a šta morao da bude. Iracionalnim strahom nad egzistencijom i umiljavanje danu, pokornim poštovanjem zakona dobija se savremeno robovlasničko društvo.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *