Prva osnivačica pozorišta Persida Karađorđević

Žene su ranije bile u mnogo gorem položaju od muškaraca. Pravo na sopstveni izbor za njih je bila samo misao. U prošlosti žene su bile potlačena bića,nisu imale pravo da se školuju, da same biraju bračnog partnera, nisu čak imale ni pravo da glasuju.

Međutim u to vreme živele su i hrabre, neustrašive žene koje su odolevale tom vremenu. Zahvaljujući tim ženama koje su se borile kako za sebe i za svoja prava, tako i za prava svih drugih žena, mi živimo nekim sasvim drugim životom. Zahvaljujući njima istorija je promenjena i mi danas imamo pravo na školovanje, posao i sopstveni izbor.

Persida Karađorđević bila je jedna od tih žena koje su prkosile vremenu.

Rođena je 15. Februara 1813. godine u Beču u uglednoj porodici Nenadović iz Brankovine kod Valjeva. Iako su proterani iz zemlje njena porodica je bila veoma cenjena u Srbiji. Otac Jevrem Nenadović bio je vojvoda, dok je deda po ocu Jakov Nenadović bio prvi ministar unutrašnjih poslova ustaničke Srbije. Ništa manji ugled nije bio ni sa majčine strane,deda po majci Mladen Milovanović bio je vojvoda i prvi ministar odbrane.

Zahvaljujući svojoj porodici bila je daleko školovanija od druge ženske dece u Srbiji. Ipak nije samo to dobila od svoje porodice, nasledila je takođe i mudrost, hrabrost i odlučnost.

Sa svega sedamnaest godina udala se za tadašnjeg srpskog kneza Aleksandra Karađorđević. Odvažna Persida nije htela da bude kneginja koja će vladati iz senke,nisu je zanimali moć i bogastvo, već da služi svom narodu. Vladala je rame uz rame sa svojim suprugom prateći ga u stopu.

Za razliku od kneza Aleksandra kneginja Persida posedovala je dominantnu crtu i u tome su se dopunjavali.Snalazila se bolje od njega u kriznim situacijama, kojima je postupala mirno, bez straha i panike.

Wikipedia.org

Knezu Aleksandru rodila je čak devetoro dece: sinove Aleksija, Svetozara, Andreja, Petra, Đorđa i Arsena i ćerke Poleksiju, Kleopatru, Jelenu i Jelisavetu.

Smatrala je da je kultura veoma značajna za Srbiju i njen napredak,da mora da se neguje i širi. S obzirom da je odrasla van Srbije, u Austriji imala je tu priliku da gleda pozorišne predstave, opere, koncerte. To je ostavilo veliki uticaj na nju i želela je da deo toga prenese u Srbiju. Da bi ostvarila svoje ambicije da se Srbija uzviši 1847. godine osnovala je u Beogradu prvo srpsko pozorište.

Zbog svog dela i kulturnog uticaja, ali i zbog dobrotvornih radova turski sultan Abdul Medzid dodelio joj je priznanje i orden padišavog portreta 1864. godine.

Vladavina njenog muža završila se posle sukoba sa članovima Državnog saveta. Prisiljeni da abdiciraju porodica Karađorđević seli se u Temikšvar.

Persida nastavlja svoj život povučeno, narod za koga je toliko toga učinila i koji je voleo ne zna ništa o njoj i njenom životu.

Umrla je 29. Marta 1912. godine u Beču u svojoj šesdesetoj godini gde je sahranjena. Tek za vreme vlasti njenog sina kralja Petra Prvog, po njegovoj naredbi, njeni posmrtni ostaci prebačeni su u crkvu Svetog Đorđa na Oplencu.

Suzana Milošević

Živim u Kragujevcu. Organizacija proslava i događaja, kao i dekoracije su moj posao iz snova. Volim roze, volim da se smejem bez nekog posebnog razloga. Volim knjige bez kojih ne bih mogla da zamislim život.Pomalo tvrdoglava, pomalo luckasta idem ka svojim snovima. Odustajanje nije moja opcija, uvek koračam napred, makar glavom kroz zid. I svakoj situaciji, koliko god ona teška bila nađem nešto pozitivno.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *