Izgubljeni grad Pompeja

Antički grad Pompeja, postojbina Grka, Somnita, Etruraca i Rimljana prostirala se južnim delom Apeninskog poluostrva, nedaleko od današnjeg italijsanskog grada, Napulja. Grad koji je istorisjki gledano trajao oko 700 godina u jednom trenu zbrisan je rukom prirode, erupcijom vulkana.

Prirodna katastrofa se dogodila 79. godine n.e.. Usled erupcije vulkana Vezuv, ovaj antički grad ostao je zatrpan debelim slojem vulkanske prašine. I pored toga njegovi delovi ostali su očuvani i dan danas svedoče o životu i kulturi naroda koji su živeli na njegovom tlu.

Pompeja je nastala u VI veku p.n.e., ali je veoma brzo izrasla u mesto bogato hramovima, vilama, amfitetrima, pozorištima…, okružena zelenim padinama, koje su u stvari pripadale bočnim stranama vulkana.

Kako vulkan u to doba nije imao otvoren krater, niko nije ni posumnjao da će se jednog dana dogoditi katastrofa koja će ovo luksuzno mesto preplaviti usijanom masom i pretvoriti ga u pepeo.

Tog 24. avgusta 79. godine n.e. osvanuo je još jedan sunčan dan. Nebo je bilo vedro i nije ukazivalo na pojavu grmljavine, koja se iznenada začula, a tlo počelo da podrhtava.

Sve se odigralo munjevitom brzinom. Vezuv se razbudio ispaljujući vatreni plamen u vis, nebo se zacrnelo od dima, a Pompeja ubrzo zatim bila prekrivena slojem pepela i kamenica.

Od tog dana, ostala je zatrpana skoro narednih 16. vekova, kada ju je italijanski arhitekta, Domeniko Fontana, slučajno otkrio boraveći na tim prostorima.

On tada nije mogao da dokaže o kom gradu je reč, ta potvrda je došla skoro 200 godina kasnije, tačnije 1793. godine, kada je na ovom mestu iskopana statua sa natpisom u kojem se pominje Pompeja.

Arheolozi koji su kasnije radili na iskopavanju ostali su zadivljeni kada su ispod silnih ruševina i sloja pepela, pronašli netaknute ostatke, predmete i umetnička dela, koja su sada samo spomen ovog antičkog grada.

Iako je nakon toliko vremena grad ostao netaknut, stručnjaci smatraju da je vulkan i dalje pretnja ovom spomeniku, koji je pretrpeo već dovoljno oštećenja, kako od vremenskih uslova, tako i od brojnih poseta turista.

Sandra Baltić Kučanda

Više Škorpija nego Devica. Žena vrele krvi čudnog spoja Vojvodine, Cetinja i Banije. Žena koja hrabro prati glas srca i sledi svoje snove. Ljubitelj prirode, fotografije, muzike, filma, pisanja i svakog oblika kreativnosti u kojoj čovek može izraziti sebe. Žena koja voli i grli život davajući mu najbolje od sebe.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *