Od drevne veštine do savremenog sporta – Mačevanje

Mačevanje, kao najstarija oružana borba, je oduvek predstavljalo bitan deo  za čovečanstvo.  Ova borilačka sporska disciplina nastala je iz dvoboja i borbi na bojnom polju. Kao drevni simbol moći i veštine danas ima veliki značaj, zbog čega je veoma popularno kako kod nas tako i u svetu.

Prvi zapisi ovog sporta datiraju iz drevnog Egipta i Rima. Tada nije smatran za sport već se na njega gledalo drugačije, kao na deo života. Služio je za borbu i odbranu od neprijatelja i bio veoma cenjen. Veština se prenosila sa kolena na koleno, kako bi je i mlađa generacija savladala.

Prve škole mačevanja nastale su u Rimu u V veku. Godine 264. p. n. e. otvaraju se i škole koje su bile namenjene samo gladijatorima. Kako bi ih pripremili za krvavu borbu do smrti, stroga disciplina i savladavanje mačevanja bilo je važan deo njihove obuke.  

Kroz srednji vek ovaj sport služio je za ratovanje, ali i za neku vrstu razonode.  Mač i sablja postaju deo vojničke uniforme, a vojna obuka zahtevnija kako bi ovladali veštinom. 

Dvoboj hladnim oružjem  prihvata se kao sport  1896. godine u Atini kada se prvi put  pojavljuje  na Olimpijskim igrama.  Pravila igre bila su dosta nejasna, pa su  učesnici  morali da se suočavaju sa brojnim nepravdama. Ovaj problem rešen je tek 1913.godine osnivanjem Međunarodne Mačevalačke Federacije ( FIE ). 

Moderno sportsko mačevanje razvilo se zahvaljujući FIE. Pored svetskih, evropskih i nacionalnih takmičenja tu su i međunarodni i nacionalni turniri. Drevna viteška igra koja je nekada bila samo za muškarce, danas je dozvoljena i ženama, ali i deci.

Kako bi učestvovali na raznim turnirima i takmičenjima, sportisti se uče pre svega pravilima. Protivnici se bore na stazi širine 2 metra i dužini do 14 metara, koristeći odgovarajuću opremu kao i oružje. Oprema mora da zaštiti celo telo kako ne bi došlo do povreda u toku borbe.  Pobednik je onaj ko više puta pravilno ubode ili preseče protivnika u određeni deo tela, tj. u važeću površinu.

U mačevanju postoje tri osnovne discipline  koje se razlikuju po vrsti oružja kao i načinu bodovanja. Sportski floret, gde se pogodak ostvaruje samo ubodom gornjeg dela oružja u odgovarajući deo tela. Ukoliko je neodgovarajući bod se ne dodeljuje, a meč prekida.  Sportski mač, kod kog se koristi isključivo mač, bod se dobija ubodom u bilo koji deo tela.  Sablja, gde se koristi isključivo ovo oružje, a poen dobija ukoliko se protivnik saseče i ubode u gornji deo tela.

Oprema se razlikuje u zavisnosti od discipline. Mačevačko odelo, rukavice i maska su osnovni delovi opreme, dok je za floret i sablju potrebna dodatna oprema poput provodljivog plastrona. Pomoću njega sudija procenjuje da li takmičar dobija bod.

Viteška veština ima dugu tradiciju kod mnogih naroda, a pomoću nje su ljudi branili čast i svoju zemlju. Danas je jedan od najcenjenijih sportova, kome se rado prepuštamo da bi aktivirali takmičarski duh.

Biljana Ilić

Kreativna osoba koja voli da piše, istražuje i prati svoje snove.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *