Najzahtevniji svetski vrhovi za planinarenje

Kada pomislimo na planinarenje obično nam je prva asocijacija pešačenje, netaknuta priroda, svež vazduh, druženje. Oni koji se bave ovim sportom, bilo aktivno, bilo u vidu rekreacije, znaju koliki izazov predstavlja penjanje uz planinu.

Osim dobre kondicije potrebna vam je i dodatna oprema u vidu cipela za planinarenje, ranac sa hranom, vodom i pratećom opremom, jaknom… Za one zahtevnije uspone neophodna je karta, kompas, visinomer, a ako ste se baš odlučili da pomerite sopstvene granice i popnete se na neki od najviših vrhova, obavezna je boca sa kiseonikom.

Magla, vetar, sneg, kiša, samo su neki od problema sa kojima se planinari susreću. Mnogi odustanu pre vrha, mnogi stignu do cilja, a ima i onih, na žalost, koji svoj život ostave na planini.

Pločice sa imenima nastradalih možete videti skoro na svakoj planini. Ovo ne treba da vas uplaši, već da vam bude podsetnik da priroda i planine imaju svoje ćudi koje su često nepredvidljive i da moramo ozbiljno prilaziti svakom usponu.

U nastavku ćemo vam predstaviti neke od najzahtevnijih planinskih vrhova, one koje su osvajali samo najhrabriji i najuporniji.

Anapurna se smatra jednom od najopasnijih planina na svetu. Nalazi se u Nepalu u lancima Himalaja. Smrtnost alpinista i penjača je oko 40% ,a većina je nastradala zbog lavina. Prvi put je osvojena 1950. godine, a naredni pokušaj usledio je tek dvadeset godina kasnije. Do sada je samo 157 ljudi uspelo da se popne, a njih 60 je umrlo pre nego što su stigli do vrha. Južna padina ove planine smatra se za jedan od najtežih penjačkih pravaca.

K2 ili Chogori je drugi najviši vrh na svetu. Nalazi se na visini od 8611 metara i smatra se najtežim i najsmrtonosnijim usponom. Prostire se preko granice Pakistana i Kine, u regionu Kašmir. Ukoliko nešto krene po zlu prilikom penjanja ne postoji način da vam se na bilo koji način pomogne. Da biste uopšte započeli da se penjete potrebno je 7-8 dana pripremnog penjanja koje je i samo prilično teško i zahtevno. Zato ne iznenađuje podatak da je samo nekoliko stotina penjača uspelo da stigne do vrha, a svaki peti nastrada. Ova planina nikada nije osvojena zimi.

Materhorn je planinski vrh Peninskih Alpa koji se nalazi na 4478 metara i smatra se jednim od najviših vrhova ovih masiva. Ovaj vrh, koji ima oblik zakrivljene piramide, dugo je smatran neosvojivim. Prvi ga je osvojio Englez Edvard Vimper 1865. godine. Najzahtevnija ruta je sa severne strane grebena Furgen. Odlikuje se strmim padinama i naglim vremenskim promenama koje su do sada odnele preko pet stotina života.

Mont Everest je najviši vrh, krov sveta, jedna od najekstremnijih tačaka sa 8848 metara nadmorske visine, smešten u Nepalu, na Himalajima. Prvi put je osvojen 1953. godine. Zbog velike nadmorske visine obavezna je dodatna oprema, a nagle temperaturne promene dodatno će uticati na vaše zdravstveno stanje pored ostalih izazova koji vas očekuju. Iako nije najteži za penjanje odneo je oko 250 života.  Himalajski pauk skakač izabrao je baš ovo mesto za svoje prirodno stanište.

Makalu je peta po veličini planina i nalazi se između Nepala i Kine, na Himalajima. Smešten je 12km od Mont Everesta. Prvi put je osvojen 1955. godine. Klima je ovde oštra planinska, a prosečna temperatura iznosi 10 stepeni. Najveću težinu predstavlja činjenica da je do nje teško doći. Za sada je samo njih tridesetoro uspelo da je osvoji, 27 muškaraca i 3 žene.

Denali se nalazi na Aljasci. Do 2015. godine zvala se Mount McKinly, ali je Barak Obama preimenovao u Denali. Penjanje uz ovu planinu predstavlja veliki izazov jer postoje dve otežavajuće okolnosti: strmi planinski zidovi i blizina Arktičkog kruga. Poznata je i kao planina sa najvećom visinskom razlikom, a u nekim zonama je neizdrživo hladna. Ledeno vreme i stalni sneg ne sprečavaju veliki broj turista da posete Nacionalni park Denali i uživaju u veličanstvenom prizoru.

Mount Blanc svake godine u avgustu postane smrtonosan. Ima specifičnu konfiguraciju i težinu uspona tako da su rute za penjanje složene a visinske razlike velike. Kažu da tehnički nije među najtežim usponima, ali privlači veliki broj penjača različitih nivoa spremnosti. Do sada je na padinama Mount Blanca umrlo oko 8000 ljudi.

Kančendžunga je planina na granici Nepala i Indije. Sve do 1852. godine smatrala se najvišom planinom na svetu. Visina vrha je 8586 metara i uspon do finalnog dela nije preterano zahtevan. Međutim, poslednjih 305 metara je praktično vertikalni uspon što predstavlja problem i za one najiskusnije. U Nepalu postoji legenda koja kaže da je Kančendžunga planinska žena koja ubija sve žene koje pokušaju da dođu da vrha. Džinet Harison je prva, a dugo vremena je bila i jedina žena koja je uspela da se popne do vrha, 1998. godine. Smrtnost na ovoj planini iznosi 22%.

Elbrus je jedna od najpuparnijih ruta za planinske turiste širom sveta. Smeštena je u Rusiji, u blizini granice sa Gruzijom. Vremenske uslove diktiraju dve velike vodene površine, Crno i Kaspijsko more. Elbrus ima dva vrha, niži i viši a oba predstavljaju dva ugašena vulkana. Ukoliko je lepo vreme Elbrus nije preterano zahtevan za penjanje, ali ako su loši vremenski uslovi, nikako ne smete potceniti ovaj uspon. Penjanje može postati veoma naporno zbog vertikalnog uspona koji iznosi čak 2000 metara. Ova planina svake godine odnese bar deset života, a mnogi penjači su silazeći sa planine po lošem vremenu nestali u ledenom lavirintu.

Nanga Parabat se nalazi u Pakistanu na visini od 8125 metra. Smatra se trećom najsmrtonosnijom planinom na svetu, odmah posle Anapurne i K2. Poznata je i kao „planina ubica”. Pre nego što je prvi put osvojen 1953. godine, vrh je odneo preko 30 života. Deo uspona sa svih strana čine zidovi od koji jedan, Rupal,  doseže visinu od 4600 metara. Ovo je jedna od najzahtevnijih planina za penjanje koja nikada nije osvojena zimi.

Anita Ercegovčević

Diplomirani glumac-lutkar, koreograf i trener savremenog plesa. Diše i živi u umetnosti i za umetnost, u knjigama, radu sa decom i svakoj vrsti kreativnog stvaralaštva. Sanja o putovanjima, dalekim svetovima, egzotičnim destinacijama. Vodolija koja ne želi da odraste.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *