Uroš Petrović – „Ko nema nijedan neostvaren san, taj ima ostvaren jedan veliki problem”

Ono što nosi u srcu i duši u kombinaciji sa stečenim znanjem i dugogodišnjim istraživanjem nesebično godinama deli sa svima nama. Svojim predavanjima menja svest kod dece i ljudi. Neobično obična osoba sa mnogo talenata i znanja. Njegov rad bi trebalo da čuvamo i pantentiramo kao jedno od najvećih blago koje naša zemlja poseduje. Jedna od retkih osoba današnjice koju kada upoznate više nikada ne možete zamisliti dan bez njegovih reči, knjiga, slika i zagonetki. Odjednom shvatate život, poentu postojanja i postajete neko drugi.

Uroš Petrović rođen je 8.aprila 1967. godine u Gornjem Milanovcu. Kao mali bio je slobodan, radoznao. Zanimale su ga šume, tajne, životinje, pustolovine. Za njega, sve lepe reči života vredne. Potiče iz ugledne porodice, roditelji su mu bili intelektualci, pravnici. Pojavljuju se u njegovoj knjizi „Strahovita knjiga”. Maestro Aleksa Gajić ih je nacrtao. U njihovoj se kući puno čitalo – od Vinetua do Tarasa Buljbe. Ima rođenog brata. Njegov brat je kao i on radoznao tako da su kao mali roditeljima postavljali po preko pet stotina pitanja dnevno. Sa takvom decom svakodnevnica je bila izuzetno zanimljiva. Zato su sada postali divni ljudi . 

Uroš živi, na neki način, od postavljanja pitanja.  

Kao dete je bio veoma nestašan. Jedna zanimljiva anegdota iz Uroševog detinjstva je ta što je sa pet ili šest godina prevrnuo kutiju na glavnoj ulici i na njoj prodavao dragoceno kamenje. Njegova drugarica Snežana je baš tim imenom ambiciozno nazvala obične komade šljunka, nasumično izvađene iz potoka. Ljudi su ih kupovali iz puke razgaljenosti dečijom inicijativom, a Uroš je zarađeni novac trošio na raznorazne drangulije – od baterijskih lampi do krupne sačme iz lokalne gvožđare. Umeo je da ode do ribljeg restorana, naruči girice i lepinju, plati račun i ostavi bakšiš. Sve to zvuči uobičajeno osim činjenice da se radilo o šestogodišnjaku. Čudio se onima koji su se tada tome čudili, uključujući i roditelje, kada je glas o njegovoj ranoj navici stigao do njih.

Foto: Privatna arhiva

Iz Gornjeg Milanovca u Beograd doselio se 1975. godine. Sa svojom porodicom živeo je u Bloku 70 koji je za Uroša izgledao kao grad od lego kockica. Bilo je to tek sagrađeno naselje okruženo divljim peščarama, zaostalim posle isušivanja močvare. Novi koncept stanovanja, a mnogobrojna deca su dolazila iz najrazličitijih geografskih, etničkih i socijalnih grupa. Svi su bili tek doseljeni i veoma različiti. Šaroliki svet mu je prijao i nije imao problem sa uklapanjem. Kasnije je shvatio da će ta galerija likova živahno izranjati u njegovim knjigama.

Voli zelenu i plavu, zbog biljaka i neba. Oblači se isključivo u crno. Kako sam kaže, vreme koje bi potrošio na uklapanje boja garderobe odlučio je da potroši na neki pametniji način. Omiljeno piće mu je ruski kvas. Najviše voli da jede hranu iz mora. Veći deo života imao je kućnog ljubimca ali trenutno ga nema. O jednom svom kućnom ljubimcu, francuskom buldogu Jangu, napisao je i knjigu.

Hobi mu je fotografija, u čemu je poznat i uspešan, sa brojnim nagradama. Pravio je fotografije na zemlji, u vazduhu, u vatri i u vodi – nekad i pod zemljom, u brojnim pećinama. Fotografisao je i leteći balonom, zahvaljujući nagradi koju je dobio za najbolju fotografiju. Letenje balonom bila je prava pustolovina.

Od 2008. do 2013. godine bio je predsednik Mense. Da bi se postao član Mense potrebno je ostvariti visok rezultat na testu inteligencije. Članstvo u Mensi mu je bilo veoma dragoceno zbog prijateljstava koja su se tu mogla steći. Osnivač je Mensinog svetskog foto kupa. Koautor je programa NTC Sistem učenja” i autor koncepta Zagonetna pitanja”, koji podstiču razvoj funkcionalnog znanja i kreativnog načina razmišljanja. Naciju je terao na razmišljanje sastavljajući pitanja za kviz „Potera”, na mnogim radionicama koje drži za decu i odrasle kao i u svojim knjigama koje su poznate u zemlji i inostranstvu.

Autor je romana fantastike, romana u zagonetkama koje se mogu odgonetnuti jedino ako se knjiga prisloni uz ogledalo, i zagonetnih priča. Pošto je oduvek voleo knjige, stripove i misterije – otuda i inspiracija za sve njegove knjige. Pisanje je došlo neplanirano. Sudeći po pohvalama i uspesima, moralo je doći do toga. Dugogodišnje pustolovine i znanje za kojim je tragao dovele su ga do sveta mašte, intrige, zagonetki a najpre verovanje u sebe i da se svet može menjati ako bi svako krenuo od sebe i svoje znanje širio dalje. Mnogo je pisao, crtao, lutao. Za sve što mu danas uspeva kaže da je posađeno u detinjstvu.

Foto: Privatna arhiva

Svoje viđenje školskog časa prezentuje velikom broju ljudi, među kojima je i veliki broj učitelja, nastavnika, vaspitača i ostalih koji se bave decom u nadi da ih inspiriše jer nešto više za decu i promenu sadašnjice trenutno nije u mogućnosti da učini. Pri rešavanju zagonetki koje postavlja na radionicama, zagonetnih priča, pitanja i zagonetnih predmeta, može se prepoznati mnogo osobina kod deteta, u krajnjem slučaju naslutiti. Proces detekcije koji se izazove kod dece velika je šansa za detekciju darovite dece. Zagovara teoriju da deci treba pružiti bezuslovnu ljubav, sve ostalo će se sklopiti, pre ili kasnije, uspešnije ili manje uspešno. Ne bi trebalo da zaboravimo da mališani imaju samo jedno detinjstvo. Dete bi trebalo pustiti da bude dete, da mašta, da se igra, da se prlja, da provodi vreme napolju bez obzira da li je napolju toplo, kiša ili sneg. Decu bi trebalo hrabriti da se otisnu u smislena druženja i primorati na izazove a tek onda im dati podršku, uz napomenu da podrška ni za šta – ne služi ničemu.

Koncept zagonetnih predmeta osmislio je pre dosta godina – još kao dete je voleo da obilazi antikvarnice i pijace. U tim obilascima nailazio je na predmete za koje ni prodavac nije znao čemu služe. Tako je doživeo mnoge umne pustolovine koje je poželeo i drugima da priušti. Na svojim radionicama koristi čudnu spravu za „prosvetljenje” (kako je došao do ideje za tu „čudesnu spravu” ostaće tajna) i loptice kao nagradu za tačan odgovor. 

Dobitnik je velikog broja nagrada iz oblasti književnosti i fotografije. Bio je tvorac lavirinta u kvizu „Lavirint” na RTS-u gde je predstavljao najtežu prepreku za takmičare. Snimao je i dve sezone iz kultnog Ršumovog serijala „Fazoni i fore“.

Njegove knjige punije su „između redova” nego na prvi pogled, u ispisanim rečenicama. A društvene igre najčudesnije koje su do sada za decu napravljene. Od drveta su, neobičnog izgleda i da bi se igrale mora se posedovati znanje i veština.

Do sada je izdao sledeće knjige:

Aven i jazopis u Zemlji Vauka (2003, 2005.)

Priče s one strane (pripovetke, 2004.)

Zagonetne priče (2006, 2007, 2009, 2012.)

Peti leptir (2007, po kome je snimljen i prvi 3D film)

Misterije Ginkove ulice (2008.)

Mračne tajne Ginkove ulice ( roman u zagonetkama, 2011.)

Deca Bestragije (2013.)

Tajne veštine Marte Smart (2013.)

Martina velika zagonetna avantura (2014.)

Karavan čudesa (2016.)

Marta Smart i vašar zagonetki (roman u zagonetkama 2016.)

Priča o Jangu (2017.)

Neko se uselo u onu staru vilu (2018.)

Strahovita knjiga (2019.)

Zagonetna potraga (2019.)

Kamile su debele (2020.)

Foto: Privatna arhiva

U planu su mu nove knjige. Nastavak bestselera „Zagonetna potraga” je na ilustrovanju. Uskoro će izaći i prva knjiga iz serijala „Zagonetna pitanja”. Piše i jedan neobičan roman o tajnama istočne Srbije. Završio je scenario za seriju „Dom za domišljatu decu” za RTS. Snimanje je u planu za ovu godinu. Postoje različiti dogovori i pregovori o budućim emisijama za decu. Radi scenario za serijal kratkih crtanih filmova. Trudi se da ima po neki neostvaren san u rezervi. Ko nema nijedan neostvaren san, taj ima ostvaren jedan veliki problem. 

Na svom instagram profilu redovno postavlja zagonetke koje će se naći u nekim od narednih knjiga. Na neke zagonetke dobije odgovor, na neke još uvek nije.

Za kraj postavljamo dve zagonetke. Nadamo se da će vam biti zanimljive. Odgovore možete proveriti na instagram profilu Uroša Petrovića.

Ko razmili znaće

šta sam ili ko sam,

delova je mojih

sto šezdeset osam!

_______________________________

Prvi D E O

važno zdanje,

D R U G I je

za udaranje!

Ana Pantić

Rođena 20.9.1982. Mama, supruga, knjigovođa, slikar.. Volim da slikam i pisem.. Životni moto:„Nikada ne odustaj od sebe i svojih snova. Veruj u njih i ostvariće se.”

One Comment on “Uroš Petrović – „Ko nema nijedan neostvaren san, taj ima ostvaren jedan veliki problem””

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *