Rozalind Frenklin – Heroina DNK analize

Da se vremena menjaju govori i činjenica o ravnopravnosti između muškaraca i žena u XXI veku. Međutim, nije oduvek bilo tako. Iako u manjoj meri, seksizam, diskriminacija i skepticizam da žene budu obrazovane vladali su i pre 80 godina. Rozalind Frenklin srušila je taj most predrasuda i stereotipa.

Rođena je u Londonu 1920. godine u klasi bogate jevrejske porodice. Od malih nogu ispoljavala je dar za matematiku, a njen otac, protivnik ženske emancipacije dozvolio je da se školuje na jednom od najprestižnijih univerziteta u Velikoj Britaniji, gde se naposletku izborila za doktorat.

Put do uspeha mlade naučnice bio je obasut trnjem, praćen podsmehom i nipodaštavanjem. Malo ko zna da je Rozalind tokom školovanja držala govore o ravnopravnosti. Na jednom od javnog obraćanja, Frenklinovu su upitali kako jedna žena može da bude naučnik, ako tako nije odredio Bog, a Rozalind bi drsko odgovarala: „Kako je to moguće, pitam ja vas, da mi znamo da li je Bog On ili Ona?”

Vođena ljubavlju prema nauci, nizala je dostignuća na poljima strukture DNK, RNK, virusa, uglja i grafita, koja su bila impresivna, te su joj ubrzo ponudili mesto samostalnog istraživača u laboratoriji Kings koledža. Biofizičarka nije znala da je ista ta pozicija ponuđena i Morisu Vilkinsu, sa kojim će nekoliko meseci proučavati strukturu DNK izrađujući kristalne radiografije. Vilkins je smatrao da je Frenklinova došla da radi kao njegova pomoćnica, a ne da su ravnopravne kolege. Bez obzira na to što su svi sumnjali u njenu genijalnost i sposobnost, Rozalind je danonoćno bila posvećena svojim istraživanjima i radovima.

U aprilu 1953. godine, dogodilo se revolucionarno otkriće na polju nauke, koje je ujedno bilo i nepravda za naučnicu. U časopisu ,,Nature” objavljen je rad dvojice naučnika Džejmsa Votsona i Frensisa Krika za otkriće strukture DNK, a Nobelovu nagradu devet godina kasnije podeliće sa Morisom.

Rendgenski snimak dezoksiribonukleinske kiseline napravila je upravo Rozalind Frenklin, a njena takozvana ,,Fotografija 51” otkrila je strukturu DNK. Vilkins je njene radove pokazao Votsonu i Kriku, a rendgensku difrakcionu sliku molekula Džejms i Frensis iskoristili su u izradi svog modela i nijednom nisu rekli da se njihov rad zasniva na pomenutoj fotografiji Frenklinove.

Rozalind Frenklin umrla je u neznanju o značaju svog otkrića u 37. godini života od karcinoma jajnika. Spekulisalo se da je do bolesti došlo usled prekomernog izlaganja radijacije. Heroina XX veka, ostaće upamćena kao najistaknutija mlada naučnica, čije dostignuće neće nikada biti zaboravljeno,

Tijana Ković

Ljubitelj knjiga, životinja, smeha i ljudi. Večiti optimista, nikad pesimista.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *