Ne secite nam Košutnjak!

Prirodno bi bilo da čovek živi u skladu sa prirodom. Odnos sluga-gospodar u ovoj vezi je potpuno nepotreban. Znači, čovek štiti prirodu, priroda čuva čoveka. Drugarski, zar ne? Kad li je nestalo to drugarstvo i kad je to čovek umislio da je gospodar svega na ovoj planeti?!

To je postao uzrok svih naših problema.

Jednostavno, ljudska rasa je krenula u obračun sa prirodom kroz stalno zagađenje i uništenje prirode. Priroda je sve to počela da vraća sa kamatom. Sva ta seča šuma, nagla upotreba pesticida i oduzimanje teritorije divljim životinjama zarad širenja naselja, donela nam je globalno zagrevanje.

Globalno zagrevanje donosi pregršt posledica, a pre svega tu je i pojava virusa i surove klimatske promene. Gradovima su prekopotrebne zelene površine. Jednostavno, parkovi su pluća gradova i potrebno je očuvati ih.

Ne postoji prioritetnija stvar od zdravlja. Ni jedan tržni centar, stambeni kompleks, fabrika, niti bilo šta drugo ne može zameniti zelenilo i prirodnu fabriku kiseonika.

Jedan od najnovijih primera je Košutnjak, šuma-park od 330 hektara, koji se nalazi na teritoriji Beograda, tačnije gradskih opština Čukarice i Rakovice. Ime je najverovatnije dobio po košutama kojih je nekada tu bilo.

Wikimedia.org

Do 1903.godine ovaj park je bio ogradjeno lovište koje je pripadalo dinastiji Obrenović. Zanimljiva istorijska činjenica je da je i knez Mihailo Obrenović ubijen baš ovde 1868.godine.

Od 1903. lovište je postalo park i do dana današnjeg ovo je zelena površina koju Beograđani vrlo rado posećuju.

Tridesetih godina prošlog veka ovde je otvoren i prvi teren za golf u državi.

Park ima ski stazu, bazen, igrališta, tu se nalazi sedište Republičkog hidrometerološkog zavoda Srbije, Fakultet sporta i fizičkog obrazovanja i dr.

Pre godinu dana posečeno je nekoliko stabala da bi se postavile dve veštačke stene za penjanje i izgradila sportska dvorana. Otada kreću planovi da se pedalj po pedalj ovog parka pretvara u beton. Planirana je i izgradnja stambenog kompleksa za izbegla i raseljena lica.

Pored toga „Avala studios“ koji je kupio imovinu nekadašnjeg filmskog giganta „Avala film“ tu planira stambeno-poslovni kompleks zbog čega će se poseći skoro 20 ha šume.

Građani i udruženja su pokrenuli peticiju za očuvanje ovog parka prirode. Skupljeno je više od 30.000 potpisa, a biće ih kako kažu i 100.000 Ekološka svest gradjana je na visokom nivou i borba za očuvanje ovog parka je počela. Formirana su i udruženja sa ciljem da se stane na put ovom ekocidu.

Treba staviti do znanja onima što to planiraju da poseku da time i svojoj deci i unucima oduzimaju čist vazduh i da ne postoji veća korist od toga. Državni organi i gradska vlast glavnog grada morali bi zdravom logikom da stanu na stranu građana koji su ih birali na izborima.

Ne može se privatizacijom nečega dati pravo i na uništenje životne sredine. To što ćemo danas sačuvati zelenilo, to znači da nam je svest na visokom nivou. Ako nemamo tu svest, onda preuzimamo na savesti sve ono  negativno što će nas zbog toga u budućnosti sačekati.

Danas isečeno jedno drvo,sutra drvored a prekosutra cela šuma, tako to ide. A ako nema šume,neće biti ni nas.

Zato,stop uništavanju šuma je zapravo stop kolektivnom samoubistvo! Ni Košutnjak,ni bilo koji drugi park ili šuma u Srbiji nisu vredni uništenja. To je naš štit,naše blago,naša budućnost.

Ivan Filipović

Svestrana ličnost i večiti pesnik. Poznavalac sporta, istorije, geografije. Oduvek mi je bila želja da budem deo tima koji će se pisanjem boriti da poboljša ovaj svet i da ljudima ulepšava život.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *