Najstariji zoološki vrt na svetu

Gotovo da ne postoji osoba kojoj izlet u zoološkom vrtu nije omiljena aktivnost. Ljubitelji životinja, posebno oni koji žive u urbanim sredinama jedino na ovaj način mogu videti uživo neke životinjske vrste. Naravno ima i onih koji ne vole to što su divlje životinje u kavezima, a ne na slobodi. I zaista to jeste zastrašujuće, lavovi, medvedi, slonovi i mnoge druge vrste pripadaju divljini. Ali nije sve tako crno-belo kao što mislite.

Većina zooloških vrtova drži spašene životinje koje su odrasle u zatočeništvu i koje bi, kada bi ih pustili, vrlo brzo uginule. Neke životinje su tu rođene, a neke spašene od lovokradica, drugih životinja, pa čak i od same prirode. Mnogi zoološki vrtovi prilagodili su uslove upravo tim životinjama i čuvaju ih sa puno pažnje i ljubavi.

Danas na svetu postoji nekoliko hiljada zoo vrtova, a sve je započeto davne 1759. godine. Franc Štefan, car Svetog rimskog carstva želeo je da zbrine i zaštiti sve svoje životinje, te je sagradio zverinjak kod dvorca Šenbrun u Beču. U zverinjaku nalazilo se tada trinaest kaveza. Bio je oslikan Ovidijevim metamofrozama.

Ovo nije bio prvi zoološki vrt koji je napravljen, zapravo još za vreme starih Egipćana, Kineza i Rimljana čuvane su divlje životinje u posebnim odajama i bile su namenjene za razonodu vladara.

Tako je osnovan i prvi zoo vrt u Austriji još u XV veku. Međutim između ranijih vrtova i ovog kog je osnovao Franc Štefan razlika je u tome što je nastavio da postoji i posle njegove smrti. U to vreme kada bi osnivači umrli i vrt bi se zatvarao.

Francov naslednik Jozef drugi i njegova žena Marija Tereza nastavili su njegovim stopama. Jozef drugi je čak i doveo nove vrste, mesojede koje je njegov otac izbegavao zbog njihovog mirisa. Osim toga više nije bila samo porodična namena, već je postao otvoren za sve ljude. Da bi sačuvao uspomenu na oca na ulazu je stavio natpis u kome je pisalo da su svi dobrodošli i da je osnivač u amanet ostavio svim ljudima kao mesto za rekreaciju.

Foto: Wikipedia.com

Iako je danas moderan i ljudi koji rade u njemu trude se da ga stalno obogaćuju i renoviraju prema savremenim metodama, nije uvek bio imun. Baš kao i mnoge druge znamenitosti i on je bio u teškom položaju tokom Prvog i Drugog svetskog rata.

Životinje su u vreme rata mnogo patile jer često nisu imale hranu, vodu, a mnoge su čak i stradale od posledice bombardovanja kada je i sam vrt pretrpeo ogromnu štetu. Do kraja Drugog svetskog rata vrt je imao samo 300.

Direktor zoološkog vrta, biology, Otoa Antonijus uspeo je da posle Prvog svetskog rata oporavi zoološki vrt, ali prilikom ulaska sovjetskih vojnika u zemlju na kraju Drugog svetskog rata i on i njegova supruga izvršili su samoubistvo. Razlog njihovog samoubistva je što su prihvatili nacizam i sve ukrasili kukastim krstovima. Ipak i pored toga, za razliku od drugih nacističkih zooloških vrtova ovaj je i dalje nastavio sa radom.

Zbog duge istorije i činjenice da u njemu postoji puno zanimljivosti UNESCO ga je 1996. godine uvrstio u Listu svetske kulturne baštine.

Neke od tih zanimljivosti su da se upravo u njemu rodio prvi slon u Evropi 1906. godine. Kad već govorimo o slonovima, odavde vodi poreklo i prvi slon koji je začet veštačkom oplodnjom. Takođe je i prva žirafa doneta u Austriju smeštena upravo u Šenburnu. Žirafa je postala miljenik mnogim posetiocima, a i mnogima i inspiracija. Nažalost uginula je samo godinu dana posle dolaska.

Poslednjih dvadeset godina dosta se radilo da objekat bude moderizovan i prilagođen naučnim istraživanjima. Danas je jedan od najboljih vrtova na svetu sa preko 500 životinjskih vrsta. Čak šta neke vrste se retko mogu naći u drugim zoološkim vrtovima poput sibirskog tigra ili pande.

Foto: Pinterest.com

Prostire se na 17 hektara, a sam prostor u kome se nalaze životinje napravljen je tako da ih podseća na njihovo prirodno stanište. Godišnje ga poseti 2,5 miliona ljudi pa je drugi najposećejniji u Evropi, posle onog u Berlinu.

Upravo ovde na svet je došla i prva panda začeta u zoološkom vrtu 2007. godine koja je dobila ime Fu Long.2013. godine na svet je došla i druga panda prirodno začeta po imenu Fu Hu, a 2016. godine rođene su pande blizanci Fu Feng i Fu Ban.

Pored pandi dosta pažnje privlače i koale koje su smeštene odmah pored njih. Ipak da bi ste ih videli budne najbolje je da budete u njihovoj blizini za vreme hranjenja u 16h.

Ako se nalazite u Beču i želite da obiđete ovu istorijsku znamenitost i atrakciju važno je da znate da vrlo lako do njega možete doći i javnim prevozom i to  metroom linija U4 – stanica Hietzing, tramvajem broj 10, 58 i 60 i autobusom 10A, 51A, 56A, 56B, 58A.

Osim ulaznica za zoološki vrt možete kupiti i kombinovane ulaznice. Recimo za zoo i veliki točak u Prateru, Zoo, Kuća sa palmama i Pustinjska kuća, Zoo i Dunavski toranj.

Cena ulaznica se razlikuje za decu i odrasle, za decu je od 9 do 13,5 evra, dok se za odrasle cena kreće od 18,5 do 24,5 evra u zavisnosti od toga koje ulaznice kupujete. Takođe je važno i napomenuti da je ukoliko imate Vienna karticu, ulaz je jeftiniji i košta 15,5 Evra. Deca do šest godina ne plaćaju ulaz.

Radno vreme je tokom cele godine, ali je bitno napomenuti da ono nije svakog meseca isto.  Otvaranje uvek počinje u 9 časova, ali zatvaranje se u zavisnosti od meseca menja. U januaru radi do 16 i 30, pa se radno vreme produžava za pola sata u februaru, a zatim još za pola sata u martu. Od aprila do septembra radno vreme je do 18 i 30, zatim u oktobru do 17 i 30, aod novembra vraća se na januarsko radno vreme, do 16 i 30.

Suza MIlošević

Živim u Kragujevcu. Organizacija proslava i događaja, kao i dekoracije su moj posao iz snova. Volim roze, volim da se smejem bez nekog posebnog razloga. Volim knjige bez kojih ne bih mogla da zamislim život.Pomalo tvrdoglava, pomalo luckasta idem ka svojim snovima. Odustajanje nije moja opcija, uvek koračam napred, makar glavom kroz zid. I svakoj situaciji, koliko god ona teška bila nađem nešto pozitivno.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *