Miroslavljevo jevanđelje

Rukopisna Bogoslužbena knjiga iz XII veka, jedno od najznačajnijeg pisanog ćiriličnog spomenika srpske i srpskoslovenske pismenosti. Kako i samo ime kazuje, pisano je za kneza Miroslava, brata Stefana Nemanje.

Veruje se da je nastalo sa kraja XII veka u crkvi Svetog Petra i Pavla, koja je ujedno bila i zadužbina, a kasnije i grobna crkva kneza Miroslava.

Miroslavljevo jevanđelje spada u puna izborna jevanđelja „Aprakose” i sadrži 4 kanona – spisa. Sastavljeno je od tekstova podeljenih na perikope (odlomke) , poređanih na godišnje bogoslužbene cikluse, koje za pravo imaju čitati samo episkopi, prezviteri i đakoni.

Wikipedia.org

Ovo jevanđele simboliše samog Isusa Hrista, te je i slikovoto i bogato ukrašeno. Obično stoji na crkvenom oltaru tzv. časnoj trpezi, a nosi se i na malom vhodu za vreme liturgije. Razlikuje se od ostalih južnoslovenskih i starorimskih punih aprakosa i smatra se po mnogo čemu jedinstvenim.

Pisano je ustavnom ćirilicom na tankom belom pergamentu, u dva stupca i ukrašen sa oko 300 stilizovanih minijatura i inicijala zlatne boje, a njegov format je čak 4 puta veći od uobičajenog, Naslovi i alilujari (trostruko Aliluja) su pisani crvenim slovima, dok je  glavni tekst ispisan crnim. Oslikavaju ga interesantne linije, boje i ljudske figure. Obmotan je kožnim povezom za koji se veruje da nije prvobitan, već da je preuzet od nekog drugog rukopisa.

U vreme osnivanja Hilandara, preneto je na Svetu Goru, gde se nalazio do kraja XIX veka, kada je vraćen u Srbiju. Kao i svaki pisani rukopis pretrpeo je velika oštećenja, posebno u vreme njegovog javnog izlaganja pod jakim sijaličnim svetlom, što je ubrzalo proces isušivanja pergamenta.

Wikipedia.org

Miroslvaljevo jevanđele, koje se danas nalazi i čuva u Beogradu ipak nije kompletno. Jedna stranica ovog rukopisa nalazi se u Nacionalnoj biblioteci Rusije, u Sankt Peterburgu i važi za najbolje očuvani fragment celokupnog jevanđelja.

Ovaj čudnovati rukopis uvršten je i u Unesko listu „Pamćenje sveta” i jedno je od samo 120 dokumenata, koji su od izuzetnog univerzalnog značaja, što dodatno potvrđuje njegovu vrednost i jedinstvenost.

Iako pravi motiv nije poznat, 181. list jevađelja govori da ga je poručio sam knez Miroslav, ali odgovor na to ko ga je pisao još nije prihvaćen. Na samom kraju stoji zapis koji glasi „Ja pisah alilujare Grigorije”, koji govori da je u toku njegovog nastanka dijak Grigorije bio u nemilosti kneza Miroslava, o čemu svedoči i njihova sačuvana prepiska.

Srpski naučnici smatraju da je veći deo rukopisa pisao anonimni pisar, koji je neosnovano nazvan Vasamelon, što u prevodu znači „balsamovo ulje”, ali je pogrešno tumačeno kao ime.

U početku beše reč”, naziv je filma, reditelja Boška Savkovića, snimljen 2007. godine, koji prati istoriju jevanđelja od vremena njegovog nastanka. Film je sniman na lokacijama na kojima se istinski i odvijala ova priča.

Wikipedia.org

Originalno istorijsko blago od kojeg zastaje dah, nosi sa sobom i čuveni misteriju 166. lista, kojeg je ruski monah i izuzetni naučnik tog vremena Porfirije Uspenski, u vreme kada se za rukopis nije ni znalo, uzeo i poneo sa sobom iz Hilandara za Rusiju.

Ni dan danas nije poznato, da li ju je on uzeo krišom ili je stranicu dobio na poklon, jer u to vreme postojao je običaj da se dragom gostu iz neke dragocene knjige nešto pokloni,

Porfirije je svoju zbirku primera slovenske pismenosti prvi put predstavio javnosti 1874. godine u Kijevu, a deo te zbirke bila je i stranica Miroslavljevog jevanđelja. Od tog trenutka naučnici odlaze u posetu Svetoj Gori, a sveštenici počinju shvatiti značaj i vrednost samog rukopisa.

Povratak čuvenog 166. lista, dogovoren je još 2016. godine između tadašnjeg predsednika Srbije, Tomislava Nikolića i ruskog predsednika, Vladimira Putina. Međutim originalni list još uvek nije stigao u Srbiju, samo njegova verna kopija.

Misteriozni list koji je napisan za čitanje u vreme praznika Svetog Jovana Krstitelja, koji se obeležava 20. januara po novom crkvenom kalendaru, tokom proleća 2015. godine ipak biva izložen u Vukovom i Dositejevom muzeju, u Beoradu.

Nedavno je sporazum između Ruske Državne Dume i Srbije retifikovan, te se veruje da će u nekoj skorijoj budućnosti, nakon toliko vremena Miroslavljevo jevanđelje konačno biti celovito.

Sandra Baltić Kučanda

Više Škorpija nego Devica. Žena vrele krvi čudnog spoja Vojvodine, Cetinja i Banije. Žena koja hrabro prati glas srca i sledi svoje snove. Ljubitelj prirode, fotografije, muzike, filma, pisanja i svakog oblika kreativnosti u kojoj čovek može izraziti sebe. Žena koja voli i grli život davajući mu najbolje od sebe.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *