Isidora Bjelica – buntovnica sa damskim šeširom

Dama avanturisičkog duha. Humanista, ali i buntovnica sa stavom.  Dramaturg i poliglota bez ,,dlake na jeziku”. Po mnogima najtraženija srpska književnica, ali i majstor skandala. Jedinstevena, neponovljiva i prepoznatljiva po svojim šeširima.

Isidora Bjelica rođena je u Sarajevu 10. decembra 1967. godine, gde je završila osnovu školu i gimnaziju,  a potom upisala Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, na odseku za dramaturgiju.

Autor je više od 50 knjiga, koje su prevedene na nekoliko jezika, brojnih pozorišnih komada, radio drama, TV emisija, ali i kolumnista poznatih srpskih časopisa, putopisa i reportaža..

Svakom svom delu dala je poseban pečat, ugradila u njega deo sebe, ostavljajući tako za sobom neizbrisiv trag.

Dobitnica je dva Beogradska pobednika za književnost, dva Zlatna bestselera, proglašena za Gala pisca, ali i dobitnik mnogobrojnih nagrada i priznanja za svoja humanitarna angažovanja.

Volela je ljude i publiku. Uvek je imala šta da kaže, čak i u vreme dok se borila sa opakom bolešću.

Foto: Facebook.com

Ljubav, porodica i optimizam, još od malena, bili su njen glavni oslonac, snaga i pokretilja da istraje u svojoj autentičnosti i životu uopšte.

Svoju prvu knjigu ,,Prvi probuđeni”, izdala je sa svojih 18. godina, za koju  dobija nagradu Književne omladine Jugoslavije i postaje najmlađi član  Udruženja književnika.

Kao dete poznatog školovanog pisca i novinara, Dimitrija Bjelice, i unuka književnika Dušana Đurovića, od malena je učena kako da postane ultra moderna, ali i konzervativna.

Pošto joj je deda bio predsednik Udruženja književnika, njihova kuća često je bila domaćin velikim svetskim ali i domaćim stvaraocima, te ja Isidora mogla da uči samo od najboljih.

Zahvaljujući dedi naučila je da čita i piše kada je imala samo 4 godine, a od majke, koja je bila profesorica engleskog jezika, nasledila je ljubav prema jezicima.

Foto: Facebook.com

Zbog osobina i stava koji su kontrirali sredini u kojoj je živela, Isodora je kao školarac često upadala u nevolje. Već u prvom razredu osnovne odbila je da nosi uniformu i kecelju koje su tada bile obavezne.

Kasnije je taj bunt u njoj rastao i nije se sputavala da ga iskaže. Zaljubljivala su u tzv. opasne momke koji su privlačili pažnju, vozila se na đubretarskom kamionu recitujući poeziju, oblačila mini suknje..

Bila je autentična, ali nikad problematična. Nikada se nije odala alkoholu, opijatima, čak nasuprot, čitala je dela velikih filozofa, proučavala civilizacije,  njihovu religiju i učila strane jezike.

Zalagala se za domokratiju, borila protiv diskriminacije među ljudskom populacijom, što ju je dovelo i u sukob sa vlastima, te je osumnjičena da želi srušiti režim. Nakon brojnih pretnji vlasti i zaplene većeg dela imovine, cela porodica seli se za Beograd.

Isidora u Beogradu upisuje FDU, gde biva veoma brzo prihvaćena i viđena. Na fakultetu upoznaje 14 godina starijeg profesora dramaturgije i filmskog scenaristu, Nebojšu Pajkića, u kojeg se zaljubljuje.

Isidora i Nebojša prvi put su se sreli kada je ona bila devojčica, ali vezu, koja je kasnije krunisana brakom, započeli su nakon završetka njenih studija. Iako je Nebojša iza sebe imao već 2 braka, venčali su se kada je njoj bilo 27 a njemu 41, i u tom braku dobili dvoje dece.

Foto: Facebook.com

Njihov brak je, kao i svaki drugi, bio ispunjen usponima i padovima, nasuglasicama i razmiricama. Često su bili na ivici razvoda, ali uz zdravu kominikaciju pronalazili su način da reše nesloge koje su postojale.

Zbog stava i pristupa sa većinom kolega, prijatelja, pa i brojnim poznatim ličnostima nije bila u zavidnim odnosima, sve do trenutka dok ju nije zadesila opaka bolest, koja je i navela da zakopa sve ratne sekire.

,,Ono što nas nervira u drugima je ono što u nekom obliku postoji u nama, inače ga ne bismo primećivali.” – rekla je Isidora.

Sama bolest dovela je i u situciju da se odrekne stvari za koje nikada nije verovala da će morati. Kako bi platila skupocene terapije i lečenje u inostranstvu bila je prinuđena da proda svoju dragocenu kolekciju veoma retkih knjiga.

Ceo svoj život je stvarala, rađala autorska dela misleći da čini pravu stvar, ali kada je ju je bolest uzela pod svoje, postala je svesna da je u koracima negde ipak pogrešila.

Foto: Facebook.com

2013. godine izdaje knjigu ,,Spas” koja je ujedno i njena ispovest. Kroz humor i ironiju, opisuje emocije i snagu koju je u sebi nosila. Priča žene koja oslikava put telesnog stradanja i napora radi duhovnog preporoda.

Svoju bolest doživela je kao iskušenje, iskupljenje i oslobođenje od godinama potisnutih emocija.

,,Uz svaku bol, uz svaku tugu ide i novo otkrivanje sreće, radosti, blagodati koju sam nažalost bila izgubila zbog nemara i tako dobila ovo iskušenje.”

Iskušenje sa kojim se borila gotovo punih 8 godina, otvorili su joj neku novu dimenziju i drugačiju perspektivu življenja. Do poslednjeg daha borila se kao lavica, najbolje što je umela.

Imala je petlju za sve, a prvenstveno da radi ono što voli. Uvek radoznala i hrabra, tragala je za smislom života u žeji da pomogne drugima.

Sandra Baltić Kučanda

Više Škorpija nego Devica. Žena vrele krvi čudnog spoja Vojvodine, Cetinja i Banije. Žena koja hrabro prati glas srca i sledi svoje snove. Ljubitelj prirode, fotografije, muzike, filma, pisanja i svakog oblika kreativnosti u kojoj čovek može izraziti sebe. Žena koja voli i grli život davajući mu najbolje od sebe.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *