Đulići – govor srca o ljubavi beskrajnoj

Može li išta lepše opisati ljubav od pesnikovog pera? Na svoj nežan, po malo setan i nadasve jedinstven način pesnici iskazuju najlepša osećanja. Sa duhovnim ispunjenem i nadahnućem čitamo zbirke romanopisaca. Međutim jedan od najvećih liričara na našim prostorima umeo je na izuzetan način da napiše o čuvstvima zaljubljenosti, sreće, tuge…

Jovan Jovanović Zmaj rođen je u Novom Sadu 6. decembra 1833. godine u plemićkoj porodici. Postoje dva izvora o njegovom poreklu. U jednom se govori da je njegov pradeda Cincarin, dok je u drugoj bio trgovac koji se u Novi Sad doselio iz Makedonije. Deda, iako ne baš vičan u ekonomiji bavio se činovničkim poslovima da bi 1791. godine stekao plemićku titulu. Otac Pavle Jovanović, bio je senator, a zatim i gradonačelnik Novog Sada. Oženio se Jovanovom majkom Marijom, ćerkom Pavla Gavanskog iz Srbobrana.

Posle završene osnovne škole i Gimnazije na očev zahtev upisuje prava u Pešti, da bi studirao i u Pragu i u Beču. Naklonjen više prirodnim naukama fakultet nije završio, već se prebacuje na medicinu koju završava 1870. godine. Iako je po profesiji lekar, književnost je bila oduvek njegova najveća ljubav. Još u gimnazijskim danima napisao je svoje prvo delo „ Prolećno jutro, otpevano 1849. godine.

Boravak u Beču bio mu je od velikog značaja, uparavo tamo je upoznao svog idola Branka Radičevića, ali i Đuru Jakšića i Svetozara Miletića. Spoznao je originalnu nemačku i mađarsku književnost. To mu je omogućilo da se bavi prevođenjem svetskih pesnika.

Vrativši se u Novi Sad 1860. godine postao je službenik u magistratu, ali nastavio i da piše poeziju u novosadskom listu „Danica”. Uskoro upoznaje Eufrozinu – Rozinu, svoju buduću suprugu. Od milošte je nazvao Ruža – Ružica Ličanin. Zaljubljeni par venčao se na Svetog Savu 1862. godine.

Ljubav, blagostanje i sreća nadahnuli su ga da napiše zbirku pesama Đulići. Naslov je nastao od turske reči Gul – ruža.

Kada je prvi put objavljena 1864. godine imala je 60 pesama, međutim kasnije je Zmaj proširio napisavši još 13 pesama. Tema svake pesme je ljubav, bez obzira što je svaka posebna i za sebe. Sama dužina i forma variraju od pesnikovog stanja. To i jeste suština, čovek kada voli, koliko god bio srećan, oseća radost, ushićenje, ali i setu.

Naglašavao je svoja zaljubljenička osećanja, ali i osećanja ljubavi prema drugima. Upravo II pesmu posvećuje svojoj sestri. Na svoj bratski način pokušava da je uteši kada su ostali bez roditelja.

Ipak, njegove pesme, koliko god da su pune emocija, uljudne su i nevine. U njima nema strasti, već je ljubav tiha i mirna sa jednostavnim plemenitim izrazima. Romantična je bez imalo šunda i pesme su u potpunosti savremene i blage.

Foto: Pinterest.com

Od cele zbirke samo je jedna, i to prva pesma, imenovana nazivom „Razgovor sa srcem. Sve ostale su označene brojevima. U suštini u svakoj pesmi razgovara sa svojom unutrašnjošću. Svom srcu se obraća kao najboljem prijatelju, osobi kojoj sme da poveri svoju najvažniju tajnu – da voli. Na neki način to je bio njegov dnevnik.  Rime su unakrsne što u neku ruku celu zbirku čine atraktivnom.

Nekoliko godina posle objavljivanja zbirke Đulići zadesila ga je velika tragedija, prvo mu umiru deca, a zatim i ljubav njegovog života. Skrhan od bola i tuge piše drugu zbirku Đulići uveoci koja govori o njegovom velikom gubitku. Smrt je svuda oko njega i nada se ugasila.

Suza Milošević

Živim u Kragujevcu. Organizacija proslava i događaja, kao i dekoracije su moj posao iz snova. Volim roze, volim da se smejem bez nekog posebnog razloga. Volim knjige bez kojih ne bih mogla da zamislim život.Pomalo tvrdoglava, pomalo luckasta idem ka svojim snovima. Odustajanje nije moja opcija, uvek koračam napred, makar glavom kroz zid. I svakoj situaciji, koliko god ona teška bila nađem nešto pozitivno.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *