Če Gevara – Borac za pravdu ili svirepi ubica

Marksistički revolucionar, diplomata, vojni toretičar, kubanski gerilski vođa, lekar, pisac. Bio je desna ruka Fidela Kastra u njegovoj revolucionarnoj borbi protiv kubanskog diktatora Fulgensija Batiste i član revolucionarnog pokreta  „26. jul. On je Ernesto Gevara, poznatiji kao Če Gevara, po mnogima najkontraverznija ličnost XX veka.

Ernesto Gevara rođen je u Rosariju u Argentini 14. juna 1928. godine. Zbog problema sa astmom koje je imao kao dete, porodica se preselila u Kordobu. Iako narušenog zdravlja aktivno se bavio sportom, plivanjem, ragbijem, golfom, fudbalom. Medicinski fakultet upisao je 1948. godine i vratio se u Buenos Ajres.

Nadimak Če dobio je zbog uzrečice che koju je često koristio, a koja u Argentini predstavlja nešto kao sleng, slično našem brate, buraz, bre. Kao srednjoškolac imao je i nadimke El Loko – „ludi”, i Chancho –  „svinja”  jer je higijenu smatrao gubljenjem vremena i nije voleo da se kupa.

Pre završetka studija sa svojim drugom Granadom kreće da, kako kaže, upozna svet. Putovali su na motoru i obišli Argentinu, Čile, Peru, Kolumbiju, Venecuelu. Sve vreme je vodio dnevnik koji je nazvao „Dnevnik motocikliste”, ne sluteći da će godinama kasnije biti prodavan u milione primeraka, kao i da će biti snimljen istoimeni film. Često je pričao da ga je baš ovo putovanje navelo da se posveti revolucionarnoj borbi.

Alberta Rohoa upoznao je nakon studija u Boliviji. Smatra se da je baš Roho imao odlučujuću ulogu u formiranju Če Gevarinih političkih i revolucionarnih stavova. Zajedno stižu u Gvatemalu gde se Če pridružuje vojnim odredima koje je organizovala komunistička omladina u cilju podrške borbi Hakoba Arbensa. Vrlo brzo se vratio lekarskom pozivu, nezadovoljan intenzitetom vojnih aktivnosti i njihovim uspesima.

Hildu Gadeu, revolucionarku iz Perua, upoznao je 1953. godine. Ona ga je povezala sa brojnim zvaničnicima gvatemalske vlade, ali i sa pojediinim Kubancima koji su bili bliski Fidelu Kastru. Dve godine kasnije njih dvoje su se venčali i dobili devojčicu, a brak je trajao do okončanja kubanske revolucije.

Raula Kastra upoznao je 1955. godine dok je radio kao lekar u Meksiku. Zahvaljujući njemu upoznao je Fidela Kastra, posvetio se revolucionarnoj borbi i pridružio se pokretu „26. jul”. Prisustvovao je vojnim vežbama i priprema za revoluciju kao i odlazak na Kubu, iako je prvobitno planirao da se borbi priključi isključivo kao lekar.

Na Kubu je stigao 1956. godine sa još 80 gerilaca od kojih je većina nastradala prilikom zasede koja ih je tamo dočekala. Preživelo je njih dvadesetak, a Če je bio ranjen u vrat. Kasnije su saznali da ih je izdao lokalni vodič koga su unajmili. Zajedno sa Fidelom koji ih je čekao pobegli su u šume Sijere Maestre gde su nastavili sa vojnom obukom, vežbama i prikupljanjem dobrovoljaca i opreme.

Ernesto Če Gevara postao je strog vođa, brutalan i nemilosrdan. Imao je veliki autoritet nad svojim trupama. Dezerteri su najstrože kažnjavani, a izdaja se nije praštala. Tokom revolucionarne borbe protov Fulgensija Batiste, ali i nakon nje, nadzirao je mnoge egzekucije koje su izvršavali njegovi „odredi smrti”.

Mnogo ljudi je ubijeno nakon suđenja po kratkom postupku, ali i mnogo bez njih. Ljudi su ubijani zbog saradnje sa Batistinim režimom, sumnje da su odavali informacije, odbijanja da napuste selo. Neki podaci govore da je stradalo više od hiljadu ljudi.

Ako sumnjaš, ubij ga”, glasilo je Če Gevarino pravilo, smatrajaću da je samo neumoljivost pravi način postupanja.

Nakon Kastrove pobede, Če postaje upravnik zatvora La Kabanja. Zvali su ga „hladnokrvna mašina za ubijanje”, a koliko je ljudi tačno ubijeno u tom zatvoru do danas je ostala nepoznanica. Prema nekim podacima streljano je oko 400 ljudi za samo nekoliko meseci, a po drugima taj broj je mnogo veći.

Zahvaljujući svojoj požrtvovanoj borbi nakon revolucije dobio je počasno kubansko državljanstvo. Postavljen je za direktora Centralne banke Kube, zatim za ministra industrije, a najveća funkcija svakako mu je bila položaj glavnog ambasadora Kube u svetu.

Kao ministar industrije učestvovao je u građevinskim poslovima i seči šećerne trske, propagirajući da ljudi moraju da se posvete dobrovoljnom radu kako bi se zemlja obnovila. Mnogi smatraju da se upravo zahvaljujući Ernestu Če Gevari dobrovoljni rad vrlo brzo petvorio u prinudni.

Prvi logor za prinudni rad formiran je 1960. godine, a zatvarani su ljudi koji su napravili neke prekršaje, uticali na moral ili jednostavno bili „sumnjivi slučajevi”. Kasnije su ti logori postali mnogo strašnija mesta gde su zatvarani neistomišljenici Kastrovog režima. Bili su premlaćivani, osakaćeni, silovani, a neki se odatle nisu nikada vratili.

Kao ambasador Kube najpre je posetio zemlje Afrike i Azije, Japan, Indoneziju i Pakistan, a kasnije Kinu, Egipat, Alžir, Kongo, Ganu, Gvineju, Irsku, Čehoslovačku, Jugoslaviju. Održao je govor u Ujedinjenim Nacijama, osuđujući politiku SAD-a i položaj crnaca, ali i nesposobnost UN-a u borbi protiv Aparhejda.

Če Gevara je napustio Kubu 1965. godine i otputovao u Kongo gde je pokušavao da organizuje revoluciju. Posle više od godinu dana provedenih u Kongu, razočaran ponašanjem gerilaca i nedisciplinom, vratio se na Kubu.

Foto: Pinterest.com

Njegova sledeća, ali ujedno i poslednja stanica, bila je Bolivija. Mario Monhe, generalni sekretar komunističke partije Bolivije i Če nisu uspeli da nađu zajednički jezik i sklope dogovor. Če je nastavio borbu bez pomoći bolivijskih komunista, a vlade Bolivije i SAD-a ubrzo su krenule u lov na njega.

Ernesto Če Gevara uhvaćen je 8. okrobra 1967. godine u blizini sela La Igera gde je sutradan i ubijen.  Akciju su izvele udružene snage bolivijske vojske i CIA-e. „Pucajte kukavice. Ubićete samo čoveka! ” poslednje su reči koje je Če izgovorio. Sahranjen je u neobeleženom grobu sa još šestoricom pripadnika gerile, a šake su mu odsečene, stavljene u formaldehid i poslate u Buenos Ajres radi identifikacije.

Feliks Rodrigez, agent CIA-e vodio je celu operaciju vezanu za uklanjanje Če Gevarinih posmrtnih ostataka, čak su ga fotografisali sa otvorenim očima u želji da ga ponize, ali su postigli suprotan efekat.

Trideset godina kasnije bolivijski general Mario Vargas otkrio je da su tela ubijenih gerilaca, uključujući i Če Gevarino, sahranjena pored aerodromske piste u Valje Grandeu. Nakon godinu dana kopanja, ekipa kubanskih geologa i argentinskih forenzičara pronašla je sedam tela od kojih je jedno bilo bez šaka. Sahranjeni su u Santa Klari u posebno izgrađenom mauzoleju uz sve vojne počasti.

Če je imao 39. godina u trenutku smrti i iza sebe je imao dva braka i šestoro dece, uključujući jedno vanbračno. Kubanci ga i danas smatraju jednim od najvećih heroja i boraca za slobodu. Dok ga jedni vide kao svirepog ubicu, za druge je heroj i simbol otpora.

Nesumnjivo je da je bio čovek jakog karaktera, čelične volje i blistavog uma. Napisao je nekoliko knjiga od kojih su najpoznatije Rat gerile, Pejzaži iz revolucionarnog rata, Socijalizam i Čovek na Kubi, kao i već pomenuti Dnevnik motocikliste.

Majice, šolje, zastave, kape, šalovi, širom sveta štampaju se sa likom Če Gevare, a poznati argentinski fudbaler Maradona, ima na ruci tetovažu sa likom ovog velikog revolucionara.

Iako za mnoge kontraverzna ličnost kubanske, ali i svetske istorije, njegovi govori, pamfleti i motivacione poruke uzor su svim mladim revolucionarima današnjice.

Ja nisam oslobodilac. Oslobodioci ne postoje. Ljudi se sami oslobađaju.” – Ernesto Gevara

Anita Ercegovčević

Diplomirani glumac-lutkar, koreograf i trener savremenog plesa. Diše i živi u umetnosti i za umetnost, u knjigama, radu sa decom i svakoj vrsti kreativnog stvaralaštva. Sanja o putovanjima, dalekim svetovima, egzotičnim destinacijama. Vodolija koja ne želi da odraste.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *