Zašto se prva ljubav nikad ne zaboravlja?

„Ja možda jesam pisac, ali ti si uvek reči.” – Ben Maxfield.

Ljubav je večna inspiracija svih umetnika. Ona se prožima kroz mnoge stihove i knjige, u večnom, ali neuspešnom pokušaju da se ista opiše. O njoj se pevaju najlepše pesme, smišljaju najbolje rime, snimaju filmovi, oni uz koje pustimo i poneku suzu, ali i slikaju najrealističniji crteži obojeni njenom lepotom.

Zbog nje se grade kule i gradovi, čak i započinju ratovi. Međutim, prva ljubav je ona sa kojom sve ostale upoređujete. Ona koja vas promeni i koju nikada, u potpunosti, ne zaboravite.

Iz kog razloga se prva ljubav nikad ne zaboravlja?

Prva ljubav svima nama je bila karta za ulaz u svet ljubavi. Pre nje nismo imali slična iskustva, nismo znali šta nas čeka, te nije bilo načina da se za istu pripremimo.

U taj svet ulazimo pomalo naivni i nesvesni posledica. Sve što nam se dešava novo je, uzbudljivo, unikatno. Predajemo se ljubavi lako, bez razmišljanja, bez ikakvog straha, jer i ne znamo za njega. Osećanja koja tada imamo po prvi put se bude i ostavljaju trag, zauvek. Upravo zbog toga, prva ljubav nije sklona zaboravu.

Ne zaboravlja se jer ni jedne oči nemaju istu toplinu, ne presijavaju se isto na suncu. Ni jedne ruke se ne uklapaju isto u vaše, ni jedan glas ne smiruje istom merom, ni jedan razgovor se ne završi istom dozom smeha. Ni jedna ljubav posle toga, nije kao ona prva.

I prva ljubav ima mana, ali su sve one zanemarljive jer često prva ljubav nije i poslednja.

Ako ste ipak medju onim retkima koji pored sebe imaju svoju prvu ljubav, budite neizmerno zahvalni. Biti nečija prva ljubav je nešto posebno, ali biti i poslednja je neprocenjivo.

Prva ljubav će zauvek imati posebno mesto u našem srcu. Ona može biti nešto najlepše ali i najgore što nam se desilo. Najlepša je jer ćemo je zauvek pamtiti, a najgora jer se više nikad neće ponoviti.

Teodora Milosavljević

Moja prva ljubav bila je pisanje, a kažu da ona nema zaborava. Nakon prve, usledile su mnoge ljubavi i to prema bajkovitim knjigama, moru i sirenama, engleskom jeziku, plavim očima i dobroj muzici . I zato pišem – da ne zaboravim i da ne budem zaboravljena.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *