Upoznavanje

Postoji navika sabiranja informacija prilikom upoznavanja čoveka. Koliko (ni)smo na pravom „tragu”?

Čovek nije zbir informacija

Prikupljanje informacija da bismo bolje upoznali nekoga, je praksa koja verovatno postoji od davnina… A danas se toliko podrazumeva, da i ne mislimo – da li je to pravinačin pristupa čoveku sa kojim planiramo da ostvarimo kontakt ili saradnju…

Ni o običnoj neživoj stvari ne možemo zaključivati, dok je nismo „isprobali” na odgovarajući način. Svako od nas je jedinstvena i neponovljiva ličnost i kao takav uspostavlja jedinstvene i neponovljive odnose sa drugim jedinstvenim i neponovljivim ličnostima. Po rečima psihologa – ličnost je jedinstveni dinamički sistem psihosocijalnih i psihofizioloških osobina… Dakle, ne postoji šablon u odnosima.U to – koliko je „pozitivno” u čoveku prisutno; ili zaboravljeno i potisnuto, treba da se uverimo sami. Rizik – kazaće neko. Jeste, život je rizik! Uostalom, rizičnije je ostati siromašan za jedno iskustvo.

Ovo se odnosi na prosečne ljude i obične slučajeve, ali kada su u pitanju ekstremi, kao što je nasilje ili kriminal – priča dobija poseban oblik…

Dopustimo čoveku, koliko je moguće, da se prvo sam predstavi, umesto da lepimo njegov kolaž od podataka; jer postoji mogućnost pogrešne interpretacije onoga što smo saznali u „dva klika”. Nemoguće je predstaviti sebi sve uslove u kojima je nastala neka informacija! Čak i da objektivnost nije svesno narušena, zbog samog sumiranja podataka i njihovog pretvaranja u informaciju, može doći do preteranog uprošćavanja stvari i deformisanja prave slike.

Pojedine, iz celine izdvojene informacije lako dovode do predrasuda. Nastaju neopravdani stavovi, koji su to što jesu, baš zato što se malo temelje na iskustvu ili uopšte „nemaju veze sa životom”.

Pixabay.com

Dešava se onako kako očekujemo

Nekoliko izolovanih informacija, ili nastala predrasuda – imaju moć da utiču na budući razvoj događaja. Pojava je nazvana „Pigmalion efekat”. Definiše se kao psihološki fenomen, koji znači uticaj ličnih uverenja ili očekivanja na svakodnevna dešavanja. Zasniva se na autosugestiji, kada delujemo u skladu sa onim što očekujemo, te na kraju sami i isprovociramo tu situaciju. Očekivanja se ostavruju, zato što dajemo svoj doprinos, mada i nesvesno… Međutim, „Pigmalion efekat” se odnosi na pozitivna očekivanja. Ista pojava, ali vezana za negativna očekivanja – zove se „Golem efekat”. Znači da naša predubeđenja mogu isprovocirati stvarne negativne okolnosti u odnosu sa drugim čovekom. Oba efekta su potvrđena psihološkim ogledima u obrazovnim ustanovama, a zapažaju se i u poslovnoj i društvenoj sferi…

Prosto treba „krenuti” prema drugom čoveku, da bi se pojavila šansa da sretnemo čoveka. Sasvim jednostavno i neopterećeno. Lako.

Na prvi pogled

„Karlsbergov” društveni eksperiment pokazuje koliko smo skloni da pogrešno procenimo ljude – na osnovu izgleda. Naime, od 150 mesta u jednoj bioskopskoj sali, 148 je bilo popunjeno bajkerima i ljudima „opasnog” izgleda. Naravno, samo su se pravili radi eksperimenta. Slobodna mesta su se nalazila u sredini. Ulazeći u salu, ispitanici su se dvoumili – da li da se probijaju do slobodnih mesta, s obzirom na moguće posledice(…). Neki su odmah odustali. Ali, ljudi koji su ipak seli da gledaju film, uprkos „očiglednoj opasnosti”, nagrađeni su pivom i ovacijama.

Takođe, ako je informacija data u obliku fotografije ili videa, može se desiti da samo zbog jedne osobine koju zapazimo, donesemo pogrešan opšti zaključak o ličnosti („Halo efekat”).

Na kraju, život nas uči da se sve stalno menja! Informacija, koju smo nedavno „otklikali”, već sada može da se pokaže sasvim netačna…

Tatjana Dražić

Neko ko se divi „običnim stvarima” , i želi, i pokušava da to podeli sa drugima..

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *