Holotropno disanje – prozor u matricu života

Nošeni željom da u ovozemaljskom životu postignemo što više, trkajući se sa vremenom kojeg je uvek premalo, zaboravljao da dišemo. Dišemo samo tolko da nas taj dah održava u životu. Zaboravljajući da je disanje mnogo kompleksnija stvar od toga, ono je princip življenja i opstanka.  Sa disanjem sve počinje, ali se sve i završava.

Pravilnim disanjem možemo se osloboditi stresa, ali i umiriti um. Možemo dodirnuti najudaljenije tačke unutar nas i pristupiti najdubljim nivoima naše psihe i naše istinske prirode.

Da, sve je to moguće disanjem, ali i Holotropnim disanjem, metodom koja otkriva ono skriveno u nama, kojom se povezujemo sami sa sobom.

Holotropno disanje ili u prevodu kretanje prema celovitosti, je put ka našoj podsvesti. Mestu na kome se skrivaju mnogi odgovori, uz pomoć kojih možemo isceliti i dušu i telo.

Ovu metodu disanja razvio je američki naučnik, češkog porekla Stanislav Grof, 70-ih godina prošlog veka. U samom procesu učestvuju dve osobe, osoba koja diše holonaut i pomagač. Vežba se zasniva na brzom disanju koje traje od nekoliko minuta do nekoliko sati.

Svrha same tehnike je da poboljša vaš psihološki i duhovni razvoj, ali i da se aktivira prirodna sposobnost lečenja. Njome se menja stanje svesti, usled čega može doći do halucinacija, osećaja euforije i iskustva koja su potisnuta duboko u podsvesti. Ovom tehnikom otkrivamo skrivene delove naše ličnosti.

Spajanjem sa dalekim delovima sebe postajemo svesniji, a svesnost drastično menja naše poglede na život i sve što nas okružuje. Život dobija novi, odnosno pravi smisao, a samim tim postaje celovitiji i srećniji.

Naizgled jednostavna metoda kojoj se prepuštamo uz ritam određene muzike, a u stvari iskustvo koje daje mnogo, ali mnogo i iziskuje. Otvaranjem vrata, nama nepoznatog sveta, dolazimo do saznanja i uvida u sve ono što nam nije dostupno u svakodnevnoj svesnosti.

Saznanja koja ostvarimo mogu biti i loša i dobra. Mogu nas poljuljati, transformisati i totalno izokrenuti naš dotadašnji život.

Da li smo spremni za takav poduhvat? Jednostavno pitanje, a sa druge strane jako teško. Odnosno odluka da krenemo putem istine je teška jer nas plaši ono što ćemo na tom putu otkriti.

Čovek teško prihvata istinu, naročito kada je u pitanju njegova sopstvena. Suočavanje sa samim sobom, sa onim što nosimo u sebi može biti iscrpljujuće iskustvo, pa čak i bolno, ali u isto vreme i isceljujuće.

Tek onda kada pogledamo u oči svemu što je potisnuto ili onome što možda nikada nije ni isplivalo na površinu, mi ćemo zaista početi da dišemo. Tek tada će naša duša slobodno strujati kroz naše telo.

Pogledajte kroz prozor matrice života, makar i kraičkom oka. Ne plašite se onoga što ćete videti, prigrliti vašu istinu kakva god ona bila. Ona je deo vas i vi ste deo nje, u njoj ćete pronaći sebe i svoj put ka duhovnoj slobodi.

Nevena Lilin

Rođena ’88 kao vodolija, jedinstvena i drugačija, a opet sasvim jednostavna i obična. Supruga i majka četvoro dece. Poštujem pravoslavlje, tradiciju i običaje. Volim prirodu, cveće i šlagere ’70 – ih. Pisanje je moja strast, a papir i olovka moji najbolji prijatelji.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *