Da li su kič i šund trend 21. veka?

Kič i šund su pratioci masovne kulture koja je dominantna za 21. vek. Nastali su  kao pojava razvoja države, industrijalizacije i boljih, komfornijih uslova života. Sa pojavom razvoja kapitalističke proizvodnje i industrijalizacije nastaje nova grupa konzumenata koji napuštaju selo i odlaze u grad, zapošljavaju se i kvalitet života postaje bolji kao i platežna moć.

Ekonomski gledano povećanje primanja povećava i potebu za većom potrošnjom. Kapitalizam čiji je bog profit, smišlja masovnu kulturu koja ima osobine umetnosti ali bez vrednosti  i plasira na tržište po niskim cenama kako bi bi bile dostupne širokim masama potrošača i omasovljuje kič. Potpomognuti medijima i psihologijom potrošača koja forsira masovnu kulturu kao vid „demoktatizacije” kič i šund se omasovljuje.

KIČ je niskovredno stvaralaštvo sa umetničkim pretenzijama koje ima jak emocioni naboj i pogoduje potrebama ljudi na granici vrednosne i moralne neprihvatljivosti. Kič je laž, isključivo namenjena prodaji i ima ga u svim sferama života. U užem smislu kič se vezuje za umetnost. U umetnosti se bazira na slabosti umetnika koji stvara kič ili falsifikuje original i neznanju konzumenata. Kič je manje od umetnosti i ne treba ih mešati. Razlika je ogromna i samo na prvi pogled kič nalikuje umetnosti.

Prihvatljivost i rasprostranjenost kiča bazira se na lažnom sjaju, lažnoj vrednosti i lažnom komforu, a ne zahteva nikakvo znanje, trud niti kritičko razmišljanje. Pošto su ljudi naviknuti na komformizam i  ušuškanost u lažnu sigurnost kič se sve više širi i postaje sve teže razlikovati „žito od kukolja”. Suština je u tome što se ljudi više ne uče da razmišljaju i razlikuju pravo od lažnog. Imamo kič u nauci, umetnosti, modi, ponašanju,u lepoti i sve se svodi na isto i uniformisanost, a suština lepog je u različitosti, unikatnosti i malobrojnosti. Kič je u javnom nastupu, u muzici u politici, svugde.

Kič je osvojio svet i tako je povezan i isprepletan da ćemo sve teže moći da razlikujemo vrednost od kiča. Ne znam čemu sve vodi i dokle ćemo stići ovako opijeni i šljašteći, šareni i svi isti, ali mislim da je vreme za otrežnjenje dok ne bude mnogo bolno i prekasno.

Ideja je da pogledate koliko su okruženi kičem oni koji vam nude kič, prodaju i zarađuju na vama. Evo i odgovora, oni ne konzumiraju modernu umetnost i i ne koriste ništa što nema pravu umetničku vrednost. Dakle, prst na čelo i dobro razmislite! Neke zemlje se bore protiv kiča tako što kič robu oporezuju višom stopom poreza kako bi ga svele na razumnu meru.

ŠUND je podvrsta kiča i odnosi se na književnost. Šund je loše napisano književno delo koje je lako za čitanje, emotivno će vas zagolicati, površno je, brzo se čita, a još brže zaboravlja, tzv. relaksirajuća literatura. To su ljubavni romani, erotski romani, krimići, vestern… U prevodu sa nemačkog šund je otpad, bezvredno. Vodite računa čime hranite svoj duh jer to je bitno kao i čime hranite telo.Nije na odmet pročitati i neko šund književno delo, ali samo ako će vam to iskustvo poslužiti da razlikujete dobro od lošeg i šta je kvalitet u literaturi.

Kada čujete da je neki pisac za pet godina napisao dvadeset romana, računajte da ćete čitati šund literaturu ako se upustite u takvu priču.

Ukoliko i dalje ne znate šta da čitate otiđite u biblioteku. Mir, tišina i miris knjige će vas opustiti, a od bibliotekara ćete dobiti koristan savet šta je prava književnost. Možete koristiti i internet, ali tu savetujem oprez jer na internetu ima mnogo prevare upravo zbog zarade. Na internet morate sa prethodnim znanjem iz književnosti.

Dragi moji, srećno u izborima i izbegavanju kiča i šunda! Živite punim plućima, udišite zdravlje i kvalitet za dušu i dobro se čuvajte otpada ma u kakvoj ambalaži bio.

Snežana Đenadić

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *