Bojim se, ali ne pokazujem

Koliko god želela da se otvorim nekome, u meni se napravi blokada. Nije reč o manjku poverenja, ni o ličnom pretvaranju, radi se o teškoći srca. Moja vedrina i opuštenost su jedno, dok sam sa drugima, a moja setnost je nešto sasvim drugo kada sam sasvim sama u kutku svoje sobe.

Nisam kao pojedini, ne hranim svoju energiju oduzimajuću je drugima. Moji problemi su samo moja briga. Smatram da niko nije dužan slušati o njima, nema potrebe da se opterećuju. Za njih ja sam nasmejana devojka čiji život je lep i lak.

Ja sam ona koja će saslušati, kojoj ćete se žaliti, a da i pomislite da možda i mene nešto muči. Ne krivim vas zbog toga, ne možete znati nešto što vam ne govorim.

Sa vama sam ono što jesam, pozitivna, uvek spremna za akciju. Neko, ko će u sekundi pronaći rešenje ili smisliti plan. Osoba kojoj se obraćate onda kada ne znate šta da radite. Nonšalantna devojka koja će vas nasmejati svojim duhovitim opaskama, ali i koja će znati kada treba da vas pogleda popreko.

Mislite da u meni ne postoji strah, kako se hrabro mogu suočiti sa svima i svačim. Uvek očekujete da kažem ono što mislim kada vi to ne smete. Istina je, zaista mogu pogledati svakoga u oči, i reći mu da greši, i mogu hodati po mraku…Ali nije istina da se ne bojim, samo ne pokazujem.

A onda, kada sam u svom kutku sigurnosti, i kada skinem kaput sa sebe, postanem ono što bi trebala biti. Sednem na omiljeno mesto, pored prozora i tada iz mene izbije sve ono što je bilo potisnuto.

Duša se tada smanji od neke gorčine i suza krene niz obraz. Obuzme me čudan neki osećaj, kao da teret pokušava izaći. Ali ne radi se samo o tome. Koliko god bila tu za vas, ne pokazujem vam baš svaku svoju stranu.

Ne znate da sam osetljiva i sažaljiva i da ću svaki put zažaliti zbog izgovorene ružne reči, čak i kada to nije moja krivica. Nikada ne bi ste ni posumnjali da bih najradije uzela pod svojom zaštitom sve nevine žrtve koje se ne mogu same odbraniti. U samoći mogu satima plakati zbog nesrećne sudbine ljudi. Nisu to negativne osobine, čak šta i te kako su pozitivne i ne stidim ih se. Čuvam ih, sebično, da ne bi bile uprljane i upotrebljene protiv mene.

Znam da nije dobro to što potiskujem u sebi sve ono što me muči i povređuje. Svesna sam toga da bi trebala i taj delić sebe da podelim sa nekim. Oni koji nas vole biće uz nas o čemu god da je reč. Čovek nije sam na svetu i zaista nema potrebe da loše momente prevazilazi u samoći.

Suza Milošević 

Živim u Kragujevcu. Organizacija proslava i događaja, kao i dekoracije su moj posao iz snova. Volim roze, volim da se smejem bez nekog posebnog razloga. Volim knjige bez kojih ne bih mogla da zamislim život.Pomalo tvrdoglava, pomalo luckasta idem ka svojim snovima. Odustajanje nije moja opcija, uvek koračam napred, makar glavom kroz zid. I svakoj situaciji, koliko god ona teška bila nađem nešto pozitivno.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *