Autizam i predrasude

Iako živimo u 21. veku kada mnoge bolesti više nisu nepoznate i kada se možemo informisati gotovo o svemu, neki su ljudi skloni verovanju mitovima nastalim pre puno godina. Autizam odavno nije nepoznata tema, ali neki ljudi ne znaju ništa o problemu sa kojim se suočava jedan deo čovečanstva. On pogađa sve na isti način – poneki ljudi misle da znaju sve o autizmu samo zato što poznaju nekoga ko ga ima. Kako to obično biva, iskustvo autizma je potpuno drugačije za svakoga.

Svaka osoba je posebna i može imati različite manifestacije ove bolesti. Kao što je predstavnik autističara, Stephan Shore, rekao: „Ako upoznate jednu osobu s autizmom, upoznali ste jednu osobu s autizmom”. Prema istraživanjima, u svetu od deset hiljada dece, četvoro ili petoro pate od teškog razvojnog poremećaja autizma. Prvi ga je opisao Leo Kanner 1943. godine. On je temeljno posmatrao decu sa psihičkim poremećajima i izdvojio jedanaestoro koja su izgledala telesno zdrava, ali su pokazivala specifične simptome od kojih je dominirao poremećaj govora, ponašanja i komunikacije. Poremećaj je nazvao infanitilnim autizmom zbog simptoma koji se pojavljuje u ranom detinjstvu deteta. Do danas nije precizno utvrđen uzorak nastanka autističnog poremećaja.

Deca sa autizmom vide, čuju, dodiruju, ali teško mogu te utiske sklopiti u smislenu celinu. Zbog toga se povlače u sopstveni svet u kojem nalaze sigurnost. Njihove sposobnosti primete se obično već u detinjstvu. Talenti mogu biti muzički, likovni, matematički, sposobnost za pamćenje važnih podataka, određivanje datuma itd.

Može se činiti da je autizam potpuno negativna dijagnoza, ali autistični ljudi imaju mnogo prednosti i dobrih osobina. Skoro svako sa autističnim spektrom ima dosta toga što može da ponudi svetu. Ljudi sa autizmom su jedni od najdirektnijih, neosuđujućih i strastveni ljudi koje ćete ikad upoznati.

Jedna od najvećih prepreka sa kojima se suočavaju osobe sa poremećajem iz autističnog spektra ukazuje na diskriminaciju sa kojom se suočavaju. Uglavnom potiče od nedostatka razumevanja šta stvarno znači biti osoba sa autizmom. Prepreke u stavovima i predrasudama otežavaju aktivno učešće osoba sa autizmom u društvu.

Foto: Altogetherautism.org

Kada zagrebete ispod površine i bez predrasuda upoznate zaista osobu koje je sposobno da voli ali ne na način na koji smo mi navikli. Spoznaja da ta osoba pokazuje ljubav na njoj svojstven način, učiniće da je lakše razumemo i prihvatimo.

Širom sveta svedočimo njihovoj genijalnosti i iskri koju nose u sebi. Potrebno je upoznati ih i bez predrasuda prići nepoznatom. Jedan od divnih primera je i Templ Grandin.

Templ je američka doktorka nauka u stočarstvu i profesorka na Državnom univerzitetu Kolorado, autorka je bestselera i savetnica u stočarskoj industriji za ponašanje životinja. Templ Grandin je rođena u Bostonu 29. avgusta 1947.godine. Dijagnostikovali su joj autizam sa dve godine (1950.). Bilo joj je dijagnostikovano oštećenje mozga, pa je zbog toga pogađala predškolu. Templina majka je razgovarala sa lekarom koji je predložio terapiju govora,  pa je ona angažovala dadilju koja je provodila sate igrajući se sa Templ i njenom sestrom.

Templ je filozofski vođa pokreta za dobro životinja i prava autističnih osoba. Oba pokreta navode njen rad u vezi sa dobrobiti životinja, neirologijom i filozofijom. Ona razume anksiozni osećaj koji nastaje zbog pretnji iz okoline, te osećaj odbačenosti i straha,koji daje motivaciju njenom radu u humanom postupanju sa stokom.

Foto: Elsevier.com

Takođe je zapažena kao aktivistkinja za autizam i kao izumitelj mašine za grljenje, dizajnirane da smiruju hipersenzibilne osobe. Osim rada u stočarstvu za dobrobit životinja i za prava autističnih osoba, njeni drugi intresi uključuju jahanje, naučnu fantastiku, filmove i biohemiju. Prema njenom životu je 2010. godine snimljen film Templ Grandin.

Templ je svrstana među sto najuticajnijih ljudi na svetu u kategoriji heroji, ona je najpoznatija i najostvarnija osoba sa autizmom. O autizmu je Templ prvi put progovorila sredinom osamdesetih godina, na jednoj od godišnjih konferencija Udruženja osoba sa autizmom u Americi ( ASA- Autism Society of America ).

Templ je vizuelni mislilac ( što pogoduje profesijama vezanim za dizajn, fotografiju). Postoje šablonski mislioci ( matematički umovi, programeri, softverski inžinjeri ) i verbalni mislioci ( novinari, glumci ).

Vesna Petrović

Volim da istražujem i učim nove stvari. Volim životinje, prirodu, pozitivu i filmove.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *