Upoznajte Stambola Geštamova – čuvara tradicije u kulinarstvu

Ako ste ljubitelj dobre hrane, možda ste već imali sreću da probate neki specijalitet vrhunskog kuvara Stambola Geštamova – on je radio u mnogim beogradskim restoranima (npr. „Šest topola”) i hotelima „Interkontinental” (kasnije “Crown Plaza”) i „Park”, gde je bio šef kuhinje.

Ukoliko volite Staru planinu i kuhinju jugoistočne Srbije, možete gospodina Stambola sresti na raznim turističkim i gastronomskim manifestacijama u Dimitrovgradu i okolini.

Na „Fiš Festu” u Beogradu, ovaj vrhunski kuvar redovno kuva riblje specijalitete, na radost mnogih ljubitelja iz naše zemlje i inostranstva.

Pored toga, Stambol Geštamov je i pedagog, predavač, inovator, TV-zvezda, međunarodni kulinarski sudija, ali i čovek sa klubom obožavalaca od tri stotine redovnih članova. Nosilac je vrednih priznanja za svoj rad. Jedno od njih je titula šefa decenije „Chef of the decade 2006–2016”, koju mu je dodelio „Turistički svet” u saradnji sa Udruženjem za turizam na proslavi desetogodišnjice elitne manifestacije „Ambasadori dobre usloge”, na kojoj se okupljaju hotelijeri i njihovi saradnici iz cele Srbije i inostranstva. Članovi žirija su nagradu obrazložili rečima: „Snažna ličnost na srpskoj gastro sceni, veliki majstor i učitelj koji je odnegovao mnogo mladih kuvara, veliki profesionalac, nosilac brojnih medalja sa nacionalnih i međunarodnih takmičenja, ali i humanista – pravi Ambasador dobre usluge”.

Imao je više ponuda da radi u inostranstvu, ali je ostao u Srbiji, jer voli svoj rodni kraj, neguje tradiciju i prenosi svoja znanja na mlade ljude.

Gospodine Stambol, kako ste se odlučili za posao kuvara?

Iskreno rečeno, nisam se ja odlučio, već moj otac. Ja sam želeo da budem pilot. Međutim, nisam bio dovoljno visok za pilotsku školu i otac me je upisao u školu „za kuvare”. Nisam bio baš srećan zbog toga, mislio sam da je kuvanje ženski posao. Otac me je tešio rečima da uz ovaj posao nikada neću biti gladan, da je kuvar svima potreban, da ću tako upoznati mnogo ljudi i devojaka. Tako sam naučio i zavoleo ovaj posao, našao svoju suprugu Miladinku-Diku, a i upoznao mnoge poznate ličnosti.

Foto: Gospodin Stambol Geštamov

Od koga ste najviše naučili?

Osnove kulinarstva sam dobio od Miroljuba Mojsina iz Bora, on je moj „kuvarski otac”. Kasnije sam nastavio sa usavršavanjem u Beogradu, ali i po celoj Jugoslaviji. Profesori i idoli su mi bili Dušan Škrba i Mića Stojanović, kao i Stevo Karapandža.

Da li ste kuvali za poznate ličnosti?

Da, mnogo poznatih ljudi sam sreo i kuvao za njih. Bilo je tu političara, umetnika, i sportista. U školi, u Boru, upoznao sam druga Tita. On je dva puta dolazio, jednom u pratnji predsednika Zambije Keneta Kaunde. Bio sam u grupi talentovanih đaka odabranih da kuvaju za tu priliku, pa me je Tito tako zapazio. Kasnije me je angažovao više puta da kuvam za njegove goste: Moamera el Gadafija, Jasera Arafata, Indiru Gandi, Džimija Kartera, sirijskog kralja Huseina, ali i mnoge druge. Svako od njih je imao po neki čudan zahtev. Kaunda je kao vegetarijanac jeo samo presnu hranu i nekuvano mleko. Arafat se plašio trovanja, pa su njegovi ljudi nadgledali ceo proces spremanja hrane, od ulaska u kuhinju do Jaserovog stola. Indira je bila čest gost, volela je moja jela. Jednom je poželela jagode van sezone, kad ih kod nas nije bilo – za nju su, naravno, stigle avionom iz Maroka za par sati. U to doba su iz Splita, avionom dovožene sveže ribe i morski plodovi. Bilo je i kavijara od jesetre i morune. Pribor u kuhinji je bio savremen, od rostfraja, a pribor za jelo srebrni. Kralj Husein je, misleći da smo sirotinja, pri prvoj poseti doneo sanduk sa svojim posuđem. Kad je video našu kuhinju i pribor, postideo se, a mi smo, naravno, koristili svoje posuđe i pribor. Američki predsednik Džimi Karter je voleo da kuva, pa me je zamolio da pomogne u spremanju ručka. Posle toga smo zajedno odigrali kolo, čuveni “Moravac”. Na Titovoj sahrani je bilo više od 80 državnika iz celog sveta, i za njih sam kuvao. Nisu imali posebne prohteve. Bilo je zanimljivo videti na jednom mestu, na ručku, ljude koji se u svakodnevnom životu, zbog politike svojih zemalja, nisu podnosili.

Mnogi poznati umetnici su bili moji gosti: Sofija Loren, Andrea Bočeli, Lučano Pavaroti, Orson Vels i mnogi drugi. Volim italijansku kuhinju i srećan sam što se ovim poznatim Italijanima dopalo kako sam za njih spremio raviole, njoke i školjke. Orson je tražio nešto autentično naše, domaće, pa sam mu spremio kačamak sa čvarcima i prazilukom, onako kako se jede u mom selu Kusa Vrana, pod Starom Planinom. Dopalo mu se.

Foto: Gospodin Stambol Geštamov, predavač, pedagog, promoter, vrhunski kuvar

Od naših poznatih sportista, kuvao sam za Bobu Živojinovića – on je takođe sjajan kuvar, njegovoj sarmi nisam našao ni jednu zamerku. Bio sam angažovan da organizujem i spremam hranu na svadbi glumice Jelisavete Orašanin i košarkaša Miloša Teodosića. Ne bih se ja nikad hvalio time – to je moj posao, ali Teo i njegov brat su tražili da se slikamo i objavili to na društvenim mrežama.

Čuo sam danas, ode nam prerano Đorše Balašević. Kad god je imao koncert u „Sava centru”, odsedao je u našem hotelu („Interkontinental”, kasnije „Crown Plaza”). Voleo je naša jela, a posle svakog koncerta smo mu pravili čuvenu tortu „Ana” koju je voleo.

Foto: Torta „Ana”

Ko kuva u Vašoj kući?

Kuvamo svi, supruga, ćerke i ja. Ćerke nas često odmene u tome. A supruga je glavna za poslastice.

U penziji ste, kako provodite vreme?

Zvanično jesam u penziji, ali ne mogu bez posla. Držim Master class-edukacije, predajem u Prvoj privatnoj ugostiteljskoj školi u Beogradu – do sada sam imao preko 1000 đaka, 15 generacija. Ponosan sam na sve njih, i srećan što su svi lako dobili posao. Izgleda da im je moje ime dobra preporuka (smeje se). Učestvujem u turističko-gastronomskim manifestacijama: „Caribrodska šušenica” u Dimitrovgradu, „Fiš fest” u Beogradu, ali i na mnogom drugim skupovima na koje me pozovu, bilo da kuvam, budem član žirija, predavač ili promoter. Uživam da kuvam za ljude, prenosim znanje, čuvam tradiciju hrane našeg podneblja i da radim sa mladima.

Foto: Stambol Geštamov u kuhinji

Da li ćete napisati svoju knjigu recepata?

Veliki je to posao, a potrebno je i dosta novca za njegovu realizaciju. Ukoliko bi se našao neki sponzor, verujem da bi to moglo da se uradi. Recepata imam zaista mnogo. Bilo bi lepo da se prikupe na jednom mestu.

Šta Vi najviše volite da jedete?

Volim jednostavna jela. Rižoto s brokolijem i sote sa pečurkama su mi omiljeni, naročito kad ćerke skuvaju.

Foto: Stambol Geštamov , kuvar decenije

Šta biste izdvojili kao specijalitet srpske kuhinje?

Teško je izdvojiti jedno jelo. Srpska kuhinja je veoma bogata i treba je sačuvati, da se ne zaboravi. Treba se držati tradicije, koristiti namirnice koje imamo ovde, sezonske, koje rastu na našem tlu, koje su naši preci generacijama jeli. Ne valja mnogo filozofirati. Jer, pasulj je pasulj, sarma je sarma, mućkalica je mućkalica. Na primer, kačamak je vrlo zdrav, pa uz neki domaći sir i kajmak, kiselo mleko ili čvarke, prženu slaninu i praziluk, imate uvek drugačiji obrok. Sva naša jela se mogu malo modernije servirati, ali treba i smanjiti porcije, da se ne pretera. Kreirao sam svoj specijalitet “Šumadijsko pile”, prema tradicionalnim receptima, kao i dimljeni gulaš.

Da li biste bili voljni da sa nama podelite neki svoj recept?

Vrlo rado. Evo, recimo, ovaj moj izum koji sam gore pomenuo. Za „Šumadijsko pile” je potrebno ispeći na grilu ili tiganju pileće grudi, papriku, pečurke i krompir. Začiniti solju i biberom po ukusu. Kad se sve ispeče, još toplo preliti kajmakom. Jednostavno, a lepo i ukusno. Uživajte!

Zahvaljujem se na prijatnom razgovoru i želim Vam da ostvarite sve svoje želje i planove i da još dugo uživamo u Vašim specijalitetima!

Razgovor vodila:

Dr Jasmina Lukić, doktor medicine

Uz kliničko iskustvo (vaskularni hirurg) i višedecenijski rad u farmaceutskoj industriji i kliničkim ispitivanjima, volim prirodu, sport, muziku i lepu pisanu reč. Prave vrednosti su uvek u modi!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *