Mira Kovačević – „Žene su moja najveća inspiracija”

„In vino veritas”, ili prevedeno na srpski „U vinu je istina”. Smatra se da je ovu latinsku izreku prvi pomenuo grčki pesnik Aklej, a Stari Grci su slavili rađanje vinove loze i boga vina Dionisa kroz čuvene Dionizijske svečanosti.

Slikarka Mira Kovačević slavi vino na jedan poseban način, kroz svoje slike.

Ova mlada umetnica rođena je 13.06.1981. godine u Zemunu. Srednju školu za umetničke zanate, sada Školu primenjenih umetnosti, završila je u Šapcu, a slikarstvo je diplomirala na Akademiji lepih umetnosti u Beogradu.

Jedno vreme je radila kao urednik dečije scene, u okviru Kulturnog centra u Šapcu, vodila školu crtanja i slikanja „Sunce”, oprobala se u raznim tehnikama i stilovima, radila idejno rešenje kostima za veliki broj pozorišnih predstva, a onda se odlučila za jednu sasvim neobičnu i jedinstvenu tehniku. U pitanju je tehnika slikanja vinom ili jednostavnije rečeno, vinorel.

Njena najveća inspiracija su žene, a slike su joj nežne i prefinjene kao i ona sama. Za stvaranje joj nije potrebno mnogo, čaša vina, papir i par četkica. Svojim neizmernim talentom i sigurnom rukom stvara magiju koja očarava.

Foto: Privatna arhiva

Prvobitno, Vaša ljubav su bile primenjene umetnosti, tačnije kostimografija. Šta je presudilo da se ipak okrenete klasičnom slikarstvu?

Od kada znam za sebe crtam, slikam, okružena sam bojicama, flomasterima, temperama, a teme su mi uvek bile lepe devojke. Uživala sam da im izmišljam i kreiram odeću. Kako je vreme prolazilo bila sam sigurna da će dizajn odeće biti moj poziv. Zbog toga sam i upisala kostim na Akademiji Lepih Umetnosti. Kada sam završila prvu godinu  počela sam više da se zanimam za slikarstvo, a činjenica da jedan od naših najvećih umetnika, akademik Dušan Otašević, ima svoju klasu na ALU, bila je presudna da se sa kostima prebacim na slikarstvo. Odluka je bila prava i nikada se nisam pokajala.

Vaše slike su bile neobične, vesele, bogate koloritom, a onda ste se odlučili za jedan potpuno drugačiji pravac. Da li ste Vi pronašli vinorel ili je on pronašao Vas?

Ranije je moja poetika slavila život, radost, svet viđen očima deteta, a sve je to bila posledica višegodišnjeg rada sa decom. U jednom trenutku počelo je da me guši, ponestajalo je ideja i znala sam da nešto moram da menjam u svom radu. Dugo sam razmišljala koja to poetika i tehnika može da me ponovo pokrene. Desilo se pre tri godine da sam sa prijateljima bila na degustaciji vina u jednoj hercegovačkoj vinariji i tamo sam, omamljena lepotom ovog pića, odjednom shvatila – Slikaću vinom!

Moglo bi se reći da me je vinorel baš tada pronašao.

Kada i kako je nastao Vaš prvi vinorel?

Odmah po povratku sa puta po Hercegovini počela sam da slikam vinom. Već na prvom radu naslikala sam lepotu žene i tako je i danas. Žene su moja najveća inspiracija od prvog do poslednjeg rada.

Možete li da nam kažete nešto više o samom procesu nastajanja vinorela?

O tehnici slikanja vinom – vinorelu ne postoji literatura, niti neki univerzalni savet. Umetnici sami, prema svom osećaju stvaraju slike. Potrebno je dobro poznavati vina kojima se radi, ali i biti vešt slikar. Vinoreli, slično akvarelu, ne trpe popravke, preslikavanja. Toga nema. Stoga ne sme biti ni grešaka. Sigurna ruka i vladanje četkicom su najvažniji.

Koliko je vinorel zahtevna tehnika?

Iako deluje, lagano, prozračno, nastalo u dahu, zapravo nije tako. Vinorel se radi polako, po nekoliko dana, zavisno od dimenzije. Slika se sloj po sloj. Stoga zahteva vreme i pažnju.

Kojim vinima najčešće slikate i da li je moguće kombinovati više različitih vrsta vina?

Karakteristika mojih vinorela je da ih slikam isključivo vinima iz našeg regiona, najčešće nastalih od autohtonih sorti grožđa ili od stranih sorti, ali iz domaćih vinarija. Vina se mogu međusobno kombinovati i tada nastaje prava magija i lepota ove tehnike. Tada se vidi zapravo koliko tonova vina u sebi nose.

Zanimljivo je da zbog oksidacije vinoreli vremenom menjaju boju. Da li je potrebno slike čuvati na neki poseban način?

Nemoguće je sprečiti proces starenja vina, pa samim tim i vinorela. Boje postaju smeđe nakon nekog vremena i to je karakteristika i lepota ove tehnike. Pred vašim očima slika svakoga dana ima drugačiji izgled.

Neophodno je postaviti slike u senku, dalje od direktnog svetla, bilo prirodnog, bilo veštačkog, jer vinoreli, baš kao i vina od kojih nastaju vole tamnija mesta. Obavezno se uramljuju pod staklo.

U fokusu Vaše umetnosti su žene. Kakvu poruku one šalju sa slika čiji ste Vi autor?

Žene slikane vinima posebno su lepe. One poprimaju njegove karakteristike, pa tako mlade žene, kao i mlada vina opijaju jakim bojama, ukusom, mirisom, dok žene u zrelijim godinama, baš kao odležala vina, nude kvalitet, mudrost, punoću ukusa. Obožavam da vinom slikam žene.

Kakav je po Vama trenutni položaj umetnika u Srbiji?

Uvek je bilo teško biti umetnik. To je stalna borba za koru hleba. Neko uspe da se snađe, a neko radi poslove daleko od svog primarnog poziva.

Sve nas pokreće ogromna ljubav prema poslu. Jednom kada odlučiš da ćeš biti umetnik moraš znati da te čeka stalna neizvesnost.

Foto: Privatna arhiva

Živeli ste u Beogradu, Sofiji, Kijevu, Sarajevu a od nedavno ste ponovo u Srbiji, tačnije u Pančevu. Da li i na koji način česte promene boravka utiču na Vaše stvaralaštvo?

Jako mi prijaju promene. Taman kada se zasitim nekog mesta, dođe vreme za selidbu. Za moj posao je to dragoceno, jer tako moja umetnost stiže do nove publike.

Možete li da napravite paralelu između umetničkog stvaralaštva u Srbiji i onog u inostranstvu?

Mislim da su danas svi u teškom položaju. Neki načini rada polako se prevazilaze. Novo vreme stvara novi način prezentacije, pa sada sve više izložbi pratimo online. Stoga svako može biti prisutan i prepoznat bilo gde. Samo se treba prilagoditi i ne kukati nad tužnom sudbinom, ni ovde niti bilo gde u svetu.

Koji bi bio Vaš savet mladim ljudima koji tek kreću u umetničke vode?

Da znaju da ništa nije sigurno, da sve zavisi od njih, i da je rad najvažniji. Da budu spremni da će mnogo više puta pasti, nego biti na tronu, ali lepota stvaranje vredna je svake muke.

Da li uskoro možemo da očekujemo izložbu vinorela?

Ponekad izlažem u okviru vinskih festivala i sajmova, ali ne planiram nešto veće. Predstavljanje radova na društvenim mrežama potpuno mi je dovoljno u ovom trenutku.

Za kraj, poruka za čitaoce „Mom Secret” magazina?

Uživajte, maštajte, tražite nešto novo u sebi i oko sebe. Verujte, pokušajte, probajte, padnite i opet ustanite, ali nikada ne odustajte! I pijte dobra vina!

Anita Ercegovčević

Diplomirani glumac-lutkar, koreograf i trener savremenog plesa. Diše i živi u umetnosti i za umetnost, u knjigama, radu sa decom i svakoj vrsti kreativnog stvaralaštva. Sanja o putovanjima, dalekim svetovima, egzotičnim destinacijama. Vodolija koja ne želi da odraste.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *