Dragana Ivković – „Rad sa psima ne poznaje predrasude”

Njena životna priča je nesvakidašnja, bogata prožimanjima više svetova. Dragana Ivković živi u Kostolcu i živi za jednu velikoj zajednicu. Ova mlada žena je ljubav prema svojim ljubimcima izdigla na filozofski nivo. Uz njih prolazi kroz introspekciju i životne faze u kojima traga za pravim odgovorima. Skladna ekipa bernardinaca su svedoci i motivacija za njen lični razvoj, a ona je stožer svakodnevne interakcije koju dariva na dva nivoa – u odnosu sa psima i ljudima.

Dan joj počinje pre njegovog svitanja i bogat je mnogim aktivnostima. Dragana, vođena svojom misijom, izlazi na teren i kao pravi dirigent igre, razigrava uigranu ekipu. Naravno, gledano sa strane, sa distance koju gledalište, kao takvo, uvek nosi, to i takvo trajanje nije za svakoga iz publike do kraja razumljiv komad.  

Dragana je reprezent jednog zahtevnog procesa, koji zahteva opredeljenje da se izbegnu i ne pristane na mnoge proklamovane rutine. U njenom fitnes studiju „Balans” jedna druga ekipa kondicionira svoj potencijal. Predana radu koji prožima duhovno i fizičko, podstrek je ljudima i njihovim dobrim formama. Dragana, naprosto, motiviše, inspiriše i svetu poklanja slike jedne drugačije stvarnosti u kojoj dominiraju altruizam, posvećenost i proaktivnost.

Dragana Ivković za Mom Secret govori o svom svetu, tako drugačijem i na momente izuzetno čudnovatim.

Put do ovakve porodice je specifičan, šta je na tom putu bilo najizazovnije?

Dugo sam i sama koristila izraz „porodica” za suživot sa psima. Međutim, radom na sebi i svakodnevnim preispitivanjem shvatam da „stvari” ne nazivam pravim imenom i da kompezujem jedno za drugo”. Suživot sa psima je zajednica čoveka i psa. U toj zajednici je pas pas, a čovek je čovek i tu nema potrebnih” uloga. Kada čovek to iskustveno razume i prihvati kao činjenicu tada zajednica čoveka i psa postaje alhemija savršenog odnosa. U suprotnom u tom odnosu se javlja more izazova koji su koren svih komunikacija. Onog trenutka kada čovek prestane da dodeljuje psu ljudske osobine i kada shvati da pas sam po sebi jednostavno JESTE i da sve mimo toga u tom odnosu sapliće, tada se putevi razmene informacije između čoveka i psa otvaraju i tada izazov prelazi u zadovoljstvo. Razumeti šta pas hoće svojim ponašanjem da saopšti i kako ponašanjem odgovoriti psu jeste esencija kvalitetnog odnosa čoveka i psa. Naravno sve se da naučiti ukoliko postoji volja koja će pronaći način.

Koja su ključna pravila u kreiranju adekvatnih odnosa sa nemalom grupom velikih pasa?

Najvažnije je postaviti granice i odreditti šta je dozvoljeno, a šta nije i u tom odnosu toga se pridržavati. Tada pas zna svoje mesto u zajednici što za njega predstavlja olakšanje. Još jedan bitan faktor, a možda i najvažniji, jeste emocionalna stabilnost čoveka, što ujedno predstavlja i najveću odgovornost koju čovek ima prema svom ,,čoporu’’. Budite sigurni da će psi nepogrešivo osetiti kada njihov vođa izgubi balans.  Budite srećni bezuslovno, to pas očekuje od vas zarad njegovog smirenja.

Foto: Attila Soos (HU), kinološki sudija

Šta je danas za Vas ključni izazov u tom odnosu?

Komunikacija i prihvatanje da je pas biće sa svojom potrebom da se oseća sigurno i zaštićeno u odnosu čovek-pas i da će u skladu sa tim preuzeti ulogu zaštitnika na sebi svojstvene načine ukoliko primeti da je njegov čovek izgubio snagu da brine o sebi i njemu.

Kako se zovu Vaši psi i da li među njima postoji lider?

Karlo, Hera, Sisi, Vini, Vihor, Gavrilo, Roza, Sindi, Lola, Boris, Babi, Spoti, Mamin, Ljubica, Buvać, Bianka, Boja i Miica. Svakako da postoji vođa koji održava ravnotežu i poredak u čoporu, nekada surovo, ali svakako opravdano i ja se tu ne mešam. To je Hera, smirena i uravnotežena ženka, vredna svakog divljenja.

Kako izgleda jedan Vaš uobičajen dan?

Sat zvoni nešto posle 4h,  kada obavljamo ritual hranjenja i ostale propratne poslove. Oko 6h ekipa je otišla da dospava još malo, taman toliko da se hrana mirno svari. Onda sledi ,,pravo’’ buđenje i počinje igra i jurnjava. Oko podneva počinje popodnevna siesta. U drugoj polovini dana energija poprilično pada, tako da se igranja svodi na sporadične laveža. Zatim sledi vreme za počinak, a  u muđuvremenu se obavljaju poslovi nadzornika, higijeničara i nutricioniste. Nakon svega toga iz radnički cipela prelazim u patike i otvaram vrata BALANS-a, fitnes studija u kom se svakodnevno „re-kreiram” sa polaznicima.

Koja je suštinska razlika u radu sa grupom pasa i grupom ljudi?

Rad sa psima ne poznaje predrasude.

Iz Balans studija dolazi poruka „rastu tvoje životne šanse, ako pronađeš svoje balanse”. Da li ste Vi pronašli svoje balanse?

Neke balanse sam pronašla i održavam ih snagom koju pronalazim u „centru svog bića dok za nekim još uvek tragam. Balansiranje je kontinuiran proces.

Milan Ceković

Pesnik, autor romana „Lenija”, diplomirani ekonomista – master, saradnik Akademije Oxford i medijske kuće „021“, generalni menadžer udruženja građana „100IĆ-Podstrek” koji živi pod motoom „inicijativa – DA, insistiranje – NE”.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *